Несложна Србија сама себе убија…

Када би сте имали банку која сваког јутра на ваш рачун ставља 86.400 динара, а сваке вечери скида са рачуна новац којине потрошите, шта би сте урадили? Наравно, подигли би сте с рачуна све до последње паре! Време је као та банка. Сваког јутра добијете 86.400 секунди. Сваке ноћи отписује вам изгубљене оне секунде које нисте инвестирали у добре циљеве. Неупотребљено време не преноси се у следећи дан. Није дозвољено никакво прекорачење. Свакога дана време вам отвара нови рачун. Сваке ноћи затвара дневни рачун...“ – Џон Маркс Темплтон

Колико је времена узалудно потрошено верујући у политику наших лидера? Колико смо проћердали времена са неспособним људима које смо увек постављали на трон власти? Време је бесповратно. Време нас полако брише, црта боре по лицима и немоћа нас неумитно. А када време узалуд пролази где је живот? Деведесетих смо се тако надали лепом животу да смо све време нашег света потрошили како би једно доба нестало.  Дошла су нова времена а ми смо опет изгубили време надајући се да ћемо кроз лидере створити живот. Били смо једном сложни… Када смо дошли до циља, брзо смо се поделили у разне таборе ( коалиције ) као да нисмо научили колико нас је ослабила неслога. Ми као народ немамо заједнички осећај правде и борбе против неправде. Ми смо се поделили на Вучићеве, Вукове, Вељове, Коштуничине, Звездине, Партизанове итд.  Раслабљени тумарамо по животу… Никако да кренемо спонтано против лоших одлука Владе Србије. Када поскупи рецимо шећер ми потрчимо да све покупујемо чим најаве преко медија да ће шећеру скочити цена. Они се сјајно растосиљају резерви и обнове нове а ми по ко зна који пут у низу будемо изманипулисани. Уместо да сви бојкотујемо куповину тог шећера ми ето идемо на руку онима који нас тлаче! Ми све време имамо водиљу у животу “ ЗАУВАР “! Заувар ово, заувар оно а заправо то заувар нас данима цеди и поставља на мизерију живота.

Несложни смо јер уздање стављамо у оне који нас поткрадају и лажу. Када би ми као народ државе Србије спонтано рекли не приватизацији, не поскупљењима, не лошим појавама, наши политичари би се коначно изнедрили у правдољубљу. Али док смо овакви, ми вазда производимо похлепне манипулаторе који нас продају као шаку јада белом свету. Наша неслога ствара нам проблеме у животу. Наша неслога и недостатак спонтане праведољубивости дају простор политичарима да са нама раде шта год хоће. Ми дајемо легитимност и политичарима, и поскупљењима и губитцима посла, и лошим приватизацијама. Ми смо ти несложни грађани државе Србије који ћутимо и посматрамо сопствену пропаст. Подељени на ово и оно постајемо суицидан народ који неслогом сам себе убија…

24.2.2014.г.  Иван Стефановић

Advertisements