Данас је гласање!

Не могу да се отмем утиску са јутарњег гласања. Кренуо сам на посао па ко велим ајде да обавим и гласање и после сам миран од гужве и свега. Идем улицом а око мене зјапе погужване плакате. По неки ауто прође, а јутро онако мало свежије а над градом облаци. Синоћ је дувало некако злокобно.  Бесно је ветар режао напољу.

Колико сам само пута ишао овом трасом према свом гласачком месту? Немам више у глави број, а бројао сам некад. Колико сам само пута изгарао и агитовао у нади да ћемо променити свет. Ми гласачи мењали смо свет безуспешно много пута. Уместо светле будућности вазда смо креирали тамне обрисе по светлим животима. Од избора до избора успели смо да прекречимо поглед црном бојом. Сами себи смо нацртали мрак и то једним пуким кружићем око неког броја.

Данас сам изашао на изборе некако празан. Немам оне енергије, немам ни смисао гласања јер у оне које сам некада веровао давно су ме издали и покушали од мене да створе послушника. Ти неки лидери за које сам ја млад сматрао да су прави, променили су стотину пута своју политику а једну никад. Схватио сам! Њихова политика је да ми чланови вазда трчимо за њима како би они имали све. Мислио сам да ће време показати народу колико су политичари зло у Србији али преварио сам се. Народ манито трчи и пени за онима који га израбљује и вара.

Данас сам први пут изашао смирен, без икаквих очекивања. Можда је то добро? Како сам се скинуо са страначке зависности одавно сам почео да се лепше осећам као човек и као личност. Веровао сам да ћу кроз странку  успети да допринесем неко добро, али то је драги моји немогуће! Око тебе су увек они  који само мисле себи добро а ти што желиш опште добро испадаш издајник и најгори човек.

1939611_237409903112066_449155297_n

И шта ће данас да буде?

Па изаће пусти народ да послушнички гласа оно што му је данима сервирано по медијима. Навика је јача од љубави! Навикне се човек на сиромаштво па се плаши да изађе из њега. Бираће народ навику. Стечена навика код нас траје од Тита! Навикли смо да слушамо и подржавамо оне који изгледају диктаторски и маршалски. Шта ћемо? Ништа драги моји. После избора следи хладан туш истине. Ја сам искрено да кажем спреман за то и свестан шта нам следи. Зато нисам ћутао, нисам нигде хтео да нађем уточиште ( странку ) . Моје уточиште је у Богу а остали нека се сналазе као знају и умеју. Свестан сам свега. Свесно сам критиковао и причао. Да сам се плашио ја бих ћутао и кичму савио па бих изгледао као активисти странака. Овако, идем праве кичме и свести у извесну будућност која је неминовна. Хладан туш је и тренутак када морамо тежим путем кренути на пут! А тај пут је … Видећете и сами 😉

16.март ‘ 2014.г. Иван Стефановић

Advertisements