Јебите се деведесете…

Bl5sBSoIYAA3SyM

Било је то давно… Можда 1996.г. Мој први интервју на радију био је са Мајом Гојковић. Сећам се да смо били један од ретких опозиционих градова у Србији. Моја прва невиђена трема на послу. Где баш мени први интервју са профи политичаром? Али морам да признам да је тада Маја Гојковић била заиста коректна па је разумела једног младог водитеља који се тресао од треме.  Са њом док сам водио разговор имао сам тада осећај да су радикали фина господа јер она је причала мирно, тихо и имала је неку нормалну људску црту. Причали смо о кризи. Њени ставови су тада били здрави а данас када би са њом водио разговор не бих имао трему а питао бих је свашта нешто.

Питао бих је зашто је напустила СРС у ког се те 1996. тако клела? Па бих је питао како је било у коалицији са Млађом Динкићем? И како то да сад буде са Вучићем који је поставља за председника Скупштине? Питао бих је која је сада Маја? Дал’ она из 1996 или она са Млађом или ова сад са Вучићем? Ма питао би је ко сте ви сада???

Наши политичари су мењали ставове преко ноћи и просто не можеш да их идентификујеш. Ко су они? Све ове године њиховог постојања на политичкој сцени показали су свима нама колико је бесмислено веровати у политичке идеале, циљеве и статуте… Све су мењали зарад власти.  И њихов је посао да остану што дуже у политичком животу како би добро зарађивали на рачун нас идиота који их подржавамо…

Искрено речено овај данашњи састав позиције и опозиције у Парламенту ме ужасава… Наједном су заједно неки ликови који су нас деведесетих  плашили ратовима, полицијом, губитком посла. Ево сад опет нас застрашују реформама које ће нас унаказити. Опет су ту камене фаце са неумољивим изразима лица. Да ли нас опет чекају протести? Да ли ћемо опет да звиждимо и лупамо о шерпе? Да ли ће нам градови иити испуњени кордонима полиције?

Србија је изабрала прошлост за власт. Али она прошлост бар је била против НАТО-а и ЕУ, ова данашња прошлост постала је играчка НАТО-а и ЕУ-а! Кад су нас онако патриотски застрашивали какви ће сада бити овако европејски? Не знам, а слутим неке јаде и беде. Уморан сам… Осећам се као у пустињи. Вичем овде је вода, овде је оаза!!! Али џаба, сви трче према фатаморгани да се окупају у језеру… Узалуд сви гласови разума, разум је опијен…

Иван Стефановић 24.4.2014.г.

Advertisements