Ћути! Занеми! Псст! Није време за истину…

4 маја 2014 од Иван Стефановић

Када сам покренуо Мислионик нисам ни слутио колико више сујете има она страна коју сам пре неколико година и сам подржавао.  Не подносе критику. Истину сматрају провокацијом. Заслепљени влашћу моји бивши сарадници не могу да живе добронамерно већ  су неколико пута имали мрачне намере против мене.

Ако настави да провоцира добиће отказ!“ То су речи које су изречене у Новој Србији – Косјерић. О Напредњацима нећу ни да причам шта су све за мене планирали. Они сваку критику сматрају личним нападом и провокацијом јер су егоисти и то они тешки. Погађа их истина коју пишем. Знају они добро да ништа не знају и да су дошли на власт  захваљујући Александру Вучићу а не некаквим њиховим значајем.

Виђао сам све и свашта за ове године. Али сада смо дотакли дно дна у кадровима. А људи које сам толике године познавао променили су се и извештачили. Власт мења ум, манире, васпитање јер похлепа и сујета су као тихи отров који разједа систем. Жао ми је тих људи јер своје душе муче у том пакленом кругу политике. Раде 90% ствари са којима се не слажу. Постали су имуни на сопствено мишљење зарад останка на функцијама. Заслепљени свим овим стварима спремни су да прете, да смештају и свашта још нешто.  Поразили су себе. Положили су своје снове зарад кашичице власти у локалној самоуправи која зависи од самоуправљања једног човека из Београда. Ништа они више не одлучују. Они су само пуки извршиоци налога. А и то знају да упрскају…

Јуче сам чуо разне исповести од људи који су присуствовали њиховим изјавама да мене оставе без посла. Замислите какви су то људи. Они просто мисле да су неприкосновени. Јако сам забринут за њихове душе јер без обзира колико се не слагао са њиховом политиком, они су моја браћа по Христу. Мрзећи мене због мојих критика и констатација животних прилика, не повређују мене као човека већ себе пред Богом. Једног дана свако од нас полагаће рачуне пред једним Судијом. Порота ће бити наша добра дела и она лоша.

Не плашим се тих људи. Шта су они но класје које ветар њише. Обични људи који су се докопали функција несвесни да их време троши. Несвесни да ће брзо постати грађани истог реда као што сам ја. А у дубини душе ми је жао што не схватају моје поруке. Коалиција са СНС-ом ме подсећа на оне митске приче када се младићи ухвате у вилинско коло па се сатру у њему и постану робови.

Више и не марим шта ће они планирати, смислити за мене. Шта год да се деси прихватам ту судбу. Ко сам ја да се врпољим на Божије планове. Ако су моји непријатељи ти који ће ми душу спасити онда могу само да их благосиљам. Сваки њихов паклени план је њихов пуцањ у себе а не у мене. Ја те људе не мрзим, али њихова дела не могу да волим. Жалосно је да смо се вратили поново у мрачне деведесете када је истина била хапшена, гушена, прогањана. Жалосно је да те деведесете подржавају они који су се борили за демократске промене. Жалосно је колико лако одбацујемо све оне лепе манире које треба чувати по сваку цену.

Најављују неке промене. Одричу се културе, вере, морала зарад шаке новца, престижа који су тако пролазни и погубни за душе. Све оне који мени желе зло ја усрдно желим да их Бог благослови и подари свако добро…

4.5.2014.г. Иван Стефановић

 

Advertisements
Skrapez
#fujifilm
мај 2014.
П У С Ч П С Н
« апр   јун »
 1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031  

Категорије

Архиве

%d bloggers like this: