У кратким цртама…

Ових дана кренула је општа прича о цензури и аутоцензури. Вучић тврди да то нема везе са њим. И ја кажем да сигурно Вучић није сео за комп и склањао спорне текстове по интернету. Али рецимо једно питање за Вучића.

Када ми овде у Косјерићу пишемо по Фејсбуку, блогу о томе како су новине Блиц и председник општине Косјерић ширили панику међ’ становништвом за време ванредне ситуације уз све доказе, јавност и сл. Нама председник овде прети хапшењима. Шта је то господине Вучићу? Знам, ниси ти крив што неки тамо председник мале општине то ради али ти си ШЕФ! Главни командант и то је свима познато. Ребни оне који су у твојим редовима па нека јавност види да си ти човек демократије и слободне речи. Овако све док ови твоји раде шта им падне на памет бићеш вазда крив!

Данас слушам једну посланицу из СНС-а на седници Скупштине. Тврди да нема цензуре и сл. Каже жена да СНС има већинску подршку становништва. Јесте, истина је али и није баш тако ако ћемо да се гађамо цифрама. Колико је изашло на изборе? Колико није изашло на изборе? Колико је изашло а није гласало за СНС? Све то лепо сабрати па изађе непријатна чињеница да ви заправо и немате подршку. Ал’ шташ’ народ није излазио јер није имао шта да бира па сте ви искористили ту ситуацију и имате легално право да кажете како сте највећи и најјачи!

Слободних медија нема. Шта има ту да се образлаже, па то је тако очигледно. Приватни медији су у власништву странака а државни се копрцају све док их не буде неко купио ђутуре за шаку динара и уврстио у страначка власништва. И коју ми то слободу медија заговарамо? Смешно…

Искрено речено, нисам готивио жуте. Али бар су имали школоване кадрове за разлику од овог СНС циркуса. Ова власт је типичан пример Монти Пајтоновског хумора само ето што је то стварност а не представа. Косјерић је мали огледни пример који јасно показује колико је све ово спрдња. Могу мислити шта се ради на високом нивоу…

Не мора да буде цензура у медијима, довољно је да су се сви посрали од страха па све мање има оних који ће у стварности да изразе негодовање. Цензуришете ви цео народ. Сви се плаше за посао па ћуте. Сви се плаше да неће добити посао па ћуте. Сви живе на мизерији и ћуте јер се плаше за оно што заправо и немају. Аутоцензура је као епидемија. Ено је на сваким устима. А протест у глави зуји као рој пчела и нема где да изађе јер је на устима забрављен језик. А медији су данас једна аветиња неукуса, ниских страсти. Био сам редован купац разних дневних листова. Више их не узимам јер као да читам једне новине. ТВ канале наших телевизија не гледам јер шта ту има да се гледа? Како мање конзумирам те медије моји погледи су јако бистрији и дубљи. Штета је што нема некаква сила да на петнаест дана онемогући народу било какав приступ медијима. Дошло би до буђења масовног. Овако, куд који мили моји…

Иван Стефановић

 

Advertisements