Косјерић – утопија…

Косјерић је стао једног дана негде некад и ко ће га знати када је то било.  Десило се то да су нам челни људи ко на траци кренули. Хиперпродукција моралних руина. Мењале се власти од мандата до мандата од команданта до команданта. Све ове године и деценије ми се просто закопавамо у тешку депресију. Мук у Косјерићу. Куњевито дешавање. Нигде живота…

Река Скрапеж... Фото: Иван Стефановић
Река Скрапеж…
Фото: Иван Стефановић

Заређали се политичари којима је једини циљ био да буду на власти, да се нешто питају и да буду фактори. А Косјерић занемео као да је упао у кому. Шта смо добили конкретно од свих политичких гарнитура у Косјерићу? Неко ће рећи ено она зграда… Јака вајда! Неко ће рећи имамо продатих фирми… Јака вајда, радници се третирају ко задња беда. Неко ће рећи имамо леп парк… Па шта! Лепо је то али чему служи? Верујте ми да се напрежем како бих се сетио неких конкретних ствари које су добре за овај град. На жалост ако и нечег има то су мртве и непокретне ствари од бетона. А где је живот?

Где су људи који су креативни, организовани, ентузијасти? Нема их… Протерани су из града, неки су просто дигли руке. Свако од њих је овде покушао да нешто покрене креативно али су га политичари ломили својим неинтересовањем или уценама да промовише партију. Погледајте шта нам ниче по Косјерићу… Кладионице, кафане, апотеке… Улице нам пуне рупа, спортски центар заборављен, главна улица као неко шеталиште од 150 метара ( од прилике)…  Сада немамо ни дрвеног мостића, однела поплава. Чекамо Чобанијаду ‘ 2104. Најобичнији вашар где се мешају разне буке и уке. Чобански дани су као неки велики догађај овог града! Смешно… Вашар ко вашар, скуп шатри, прегласних разгласа и реда ради неких културних дешавања која се пропрате онако…

Овај град је жртва алавих политичара. Бесциљно место где нема људи који би оживели ову варош. Шта је то толико тешко организовати разне концерте, спортске догађаје који нису само кошарка. Где је промоција осталих спортова. Зашто на спортском центру не организовати разне промоције клубова почевши од ајде кошаркаша, фудбалера, одбојкаша, каратиста итд? Зашто нема некакве креативне радионице која није типа попут ових до сада што више личе на скупове јеховиних сведока. Неко ће рећи имају такмичења у баскету, малом фудбалу и сл. То је добро али треба кренути са промоцијом разних спортова који би се приближили младима. Овако ајде само терај кошарку јер забога они се појављују у новинама и телевизији. Манимо се ми навијања, хајде да учествујемо у спорту. Покренимо аматерски спорт где ће као некада на спортском центру играти одбојку разне генерације заједно. То се некада дешавало спонтано у Косјерићу јер је био развијен аматерски спорт. Ја се само сећам мог клуба који је организовао неколико јавних тренинга у борилачким вештинама. Људи су долазили да гледају, неки би пробали да вежбају. Еј, све је то тако јефтино а има ефекта ал’ опет коме да се обратиш за овакву идеју? Немаш коме и то је то…

Засели су некакви ликови на некаква места и не мрдају! Они су ту као неки фактори а везе немају са животом. Од њих ни један креативац не може да дође до речи. Ко има живаца да се прегања са разним елебацима око неке добре идеје? Па ја први не могу да станем и причам са неким о спорту а тај везе нема ал паметује. И то је то! Чињеница је да се у први план стављају тотално погрешни људи. Свака част вама који се бавите политиком. Ма бавите се ви тиме али пустите креативне ствари да се дешавају ван политике…

Ето, ја толико чисто да кажем 😉

Иван Стефановић 14.6.2014.г.

Advertisements