Исповест једног сеоског гласача…

4 јула 2014 од Иван Стефановић

Ех кад се само сетим преизборне кампање у Косјерићу… Лепо је то било време. Косјерић врви од активиста, помислиш како је жив град! Па сви љубазни у мајичицама својих тимова. Носају пуне кесе, широк осмех, љубазно добар дан, ма дивота једна! Дођу људи и донесу ти пикслу, мајичицу, оловку, шећера, брашна итд. Питају ме како сте? А ја ето усплахирен, одушевљен да неко пита за моје добро! Понудим кафу, сок, ма ако нема има да се купи часом и скува тој дивној омладини.

Док се тако ми разговарамо у неформалном делу ме питају за кога ћу гласати? Па за кога бих него за вас! Дивна деца, дивна! Испратим их они ми машу и одоше код комшија. Ја онако под утисцима одма кажем има да се гласа Вучић, видиш како они брину о нама! Млади људи јес да их не познајем а и нису одавде, али запуцали су код нас из Београда, Ваљева, Новог Сада, Крљаљева града еј бре мало ли је?

Одем ти ја на митинг! Да дочекам Вучића. И опет се одушевим. Колико аутобуса стигло са неким народом… Сви имају заставице, мајице, качкете. И ја сам добио! Па сам стао одма у први ред. Јес да нема ових мојих суграђана, али нека, можда су заузети, ма гласаће они Вучића, ма сигуран сам!

А онда за микрофоном појави се делија Милијан Стојанић. Гледа нас онако стасито, видим човеку прекипела неправда. И загрме ова људина.“ СТО РАДНИХ МЕСТА ЗА ЈЕДАН ДАН!“, “ ДОСТА ЈЕ БИЛО НЕПРАВДЕ!“, МИ ЋЕМО ДА ДО КРАЈА ДВЕ ИЉАДЕ ТРИНЕСТЕ ПРЕПОРОДИТИ КОСЈЕРИЋ!!!“… Мени сузе кретоше низ лице, гануо ме! Бришем зној са чела качкетом Нове Србије. Па се мало изненадих, ја мислио да је СНС-а. Ал нека, чим су уз Вучића мора да су добри људи! Поносно машем заставицом и тек приметих да је плава и пише ДСС. И тад се брецнух, ал’ нека, чим су уз Вучића добри су то људи. Ал топло мени око срца, на мајици знак СНС-а. Их, каки сам био поносан! Онда загрме Вучић и сви ми са њим. Драо сам се ко магарац ал’ нека сам. Добар је Вучко…

Победили смо… Ма одували смо све…

Еве ме у селу, берем малине, не моје, радим за надницу. Посла нема, пара нема… Рокнуше нас поплаве, град… Еве јул је двеиљаде четрнеста! Косјерић пред банкротом! Онијех 100 радних места не би ни за дан а ни за годину ипо! Место препорода ми добисмо немаштину, банкрот. Суте није јебо па ђе сам ја то урло? Ма бацио сам пиксле, мајицу користим кад трљам астал од росе. Качкет сам утрапио комшији кад чува овце. Град ми сјебо цреп, одем до председника он каже и мени је ауто уништио. Шта ћу окренем се и одем ко посран, а сузе радоснице сам лио на оном митингу јебо ли ме ђаво што сам ишо, ма коњ сам ја! Тако сам се једном навуко на Слобу Милошевића, једва сам се скино са њега…

И кувар нама обећава босански лонац а добисмо клин чорбу…

Advertisements
Skrapez
#fujifilm
јул 2014.
П У С Ч П С Н
« јун   авг »
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031  

Категорије

Архиве

%d bloggers like this: