Мотивационо писмо…

Ако се отвори неки конкурс за радно место, поред свих папира које приложите, тражи се и “ мотивационо писмо “. У том писму треба да пишете у форми слаткоречивости или формулацијом “ шта сањам и шта ми се дешава? “…

Мотивационо писмо у Србији је као да идеализујеш лето ове године: “ киша је све време падала али ја сам се сунчао“…

Који мотив данас имају људи који немају никакве везе, паре и сл?

Ја бих можда написао у том писму:

“ Поштовани, ево, тражим посао, видео сам ваш оглас па сам натерао себе да се пријавим. Не знам што сам то урадио поред Пере и Жике који имају дебелу везу а чујем да је Милан дао неком тамо 2000 евра. Ја немам везу а ни 2000 евра! Да имам те паре сигурно не бих конкурисао за посао. Било би лепо када би ме примили али не смем више ни да маштам ни да сањам јер сувише је опасно по нерве. Да се не лажемо, конкурисао сам ја на све могуће конкурсе, али вазда неки Пера, Жика и Мика добијају посао и поред тога што беле везе немају са струком.

Пошто ја нећу добити посао поред силних “ везних “ повољности жели да ми ви дате одговор како да добијем посао?

Кад сам био млад нису ме примали јер немам радног искуства, сад кад сам матор нисам погодан због година. Схватио сам да су те формулације одбијања заправо образложење које обезбеђују Пери, Жики и Мики сигуран посао. Ако мислите да је то само у државним установама, грдно се варате, приватни сектор је још гори…

Хтео сам да напишем како би ми била част да радим у приватној фирми јер би се ту научио стрпљењу. Чекао бих месецима јануарску плату, мрзнуо бих се по погону јер газда штеди на грејању. Научио бих и скромност јер газда вазда скраћује плату и одузима по неки проценат измишљајући некакве казне…

Ако би се бунио што нема плате газда би рекао: “ Ћути, неки немају ни посао “, а онда схватиш да 80% радника прихвати ту његову изјаву и не схватајући да они који немају посао бар не раде џабе. Ако би се бунио да ми је плата мала газда би рекао: “ Ћути, неки раде и за 2000 динара месечно “, и 80% радника прихвата ову његову опаску не схватајући да су они који раде за те паре идиоти и да ће и ови што имају већу постати као  они…

Могао сам ја да вам пишем најлепше речи како сте ви дивна фирма о којој маштам али чему? Зашто бих ја вас хвалио да би ме одбили јер Пера, Жика и Мика прођоше без речи написане?

Зато могу само на крају да вам кажем:

“ Јебо вам пас матер свима! И вама и вашим татама политичарима! Јебо ме дан и кад сам остао у Србији земљи лудака где народ пише Милану Тароту да му да бајалицу за брак, коцкање и срећу. Јебо ме дан када сам веровао у своју отаџбину да је часно живети у њој а моја отаџбина ме третира као пса. Јебо ме дан што остах у земљи где народ упорно гласа оне који им скидају гаће и то наплате кроз разне таксе. Јебо ме дан кад сам деведесетих остао овде да се борим против Милошевића и Шешеља и крчио пут још већим лоповима. Јебо ме дан када сам веровао демократији да би она сада поставила на власт господара Вучића“…

Са поштовањем, Н.Н.

lider-sef-posao

Ето, овако би реално изгледало мотивационо писмо 😉

За Мислионик Иван Стефановић

Advertisements