Радио не радио свира ти…

Кренуо процес приватизације медија… Упаде и Радио Косјерић у процес гашења медија. Од 1993 године борио се са разним навалама Хуна и Авара. Која год власт дошла имала је неки пик на општински медиј. Вазда се нунало и љуљало приватно чедо, а касније као по правилу они који оду са власти општински хвале а приватни куде… И нико да научи лекцију…

плакат

Општина Косјерић изгубиће своју локалну радио станицу. Неки ће једва дочекати из само њима познатих разлога, други ће схватити тек касније значење овог медија. У сваком случају град који нема свој медиј он се претвара у село. Ако ћемо искрено, зар је Косјерић град?

То што Србија губи општинске медије је налог Европске Уније чији нисмо члан као држава. И наравно Вучић и његови ортаци у власти све без поговора испуњавају газдама. Ту ми ништа не можемо… Народ је изгласао онда на изборима своју судбину и то нам је што нам је…

Власт у Косјерићу када се Радио Косјерић угаси ја мислим да ће прослављати уз журку у општинском бифеу. Ма ватромет ће да пале!

Да се разумемо, радио станице су почеле да умиру појавом интернета. То је чињеница и то она сурова. Али, опет, то је једна нужна и неопходна ствар за грађане. Екипа људи која се брине о информацијама једне општине. Када су биле поплаве Радио Косјерић показао је значај у тој непогоди. Тога више неће бити…

Шест породица иде на улицу… То никог неће бити брига.

Ако неким случајем неко купи Радио Косјерић тај радио никада више неће бити исти… Заборавите на културне садржаје, спремите се за садржаје типа моторке,дрљаче, нарикаче, крикаче и комшији честитања на посечењу… У сваком случају хвала Богу ја у тој причи сигурно нећу учествовати…

Завршава се један епоха…

Најгоре је што се ово неће завршити на локалном медију, кренуће даља гашења не само државних установа већ и приватних… Народ све мање зарађује, куповна моћ је мизерна. Како онда да ради производња кад нема коме производ да прода?

Не бих да будем злурад али нешто у ваздуху тиња… Осећа се некаква енергија која ти изазива језу… Плашим се да ће нас снаћи тешка несрећа где ћемо се погубити у хаосу… Обезглављени смо као народ, немамо вође! Немамо ни у политици, ни у науци а ни у Цркви… Остали смо потпуно сами у својој разједињености… На власти и у опозицији су неки људи који више не раде за Србију већ за неке стране газде…  Као да смо стока коју нико не пита ни за шта. Одвели су нас на вашар и понудили купцима…

Advertisements