Моја последња прича и борба…

Схватио сам коначно да је беспотребно више спасавати дављенике који неће из воде. Неко им је рекао да су ајкуле безопасне, неко им је утувио у главу да чекају спасиоце и ако данима плутају у води. Један по један нестаје у залогају предатора, већ ме рука боли од пружања…

Пружам руку а они ме хватају не у намери да их извучем од дављења, већ да и мене скину са чамца. Успео сам некако да руку извучем. Наредио сам крманошу да ме одведе што даље од идиота. Нека остану и нека их поједу ајкуле…

Један ми је рекао да сам превише подигао свој его! Нисам сигуран да човек зна шта значи егоизам али то што држим до себе то не значи да сам егоиста!

Нађу се паметњаковићи који би да испадну фаце тако што ће предамном критиковати власт  а овамо конкретно ћуте и зарађују. И тако сваки јебени дан посматрам филозофе пуних теорија без конкретних речи и јавне акције а велики су противници власти. Најгоре је то што и опозиција нема смелих речи критике. Ћуте ко заливени! Засрали су у претходном мандату, нико их не дира, живе лепо  а ја сам на удару свега! Е па шије ми га Ђуро!

Браво Иване, Ивек, Иванче, Иво, царе, краљу, Академиче и сл… Све је то лепо али да ме заскоче морао бих да се уздам само у сопствене мишице. Схватио сам да ме неправда разједа данима, годинама и две деценије…

Затварали су ми Кунг Фу школу бандити и сецикесе јер су стекли права у држави онако нестручни. Имали су сву реч и закључак и ако сам био предан у учењу, сазнању и пракси. Џаба, распните га јер превише зна! И изгубио сам ту битку. Никада више нисам добио салу за вежбање. Да ме нису дирали никада не бих реч рекао!

Када сам почео невине свирке гитаром и тада су кренули на мене. Провокације, манипулације… Шта ти знаш, иди кући мали! И мало по мало обесхрабрен сам се повукао. Чак и у голубарењу су ме кињили и свињили. Но, од свирки научио сам да не чиним корак уназад! Од тада сам постао храбар и луд. Данас сам само луд!

Када сам ушао у политику мислио сам ево мени правде, ево прилике да је унесем у општенародно добро. Али! Добио сам ону ствар међ’ очи! Гледао сам их како себи сређују послове и послиће. Био сам присутан код многих лидера странки. Видео сам Вука Драшковића како мезети са Лилићем, Шешељем, Ђинђићем и осталима из опозиције за време протеста. Народ се бије због њих а они се зајебавају и мезете! Гледао сам Вељу Илића у трезном и пијаном стању све са Динкићевим људима из врха када су пјани у Сврачкову певали четничке песме! Разметали су се парама док сам ја имао за бурек!

Напустио сам СПО јер сам се борио као човек патриота за народ а истеран сам због накарадне политике неких идиота који су добили сву подршку одбора странке и поред чврстих доказа да сам у праву! Напустио сам Нову Србију јер су хтели да нападају ДСС а ишли су заједно на изборе и тада сам испао идиот! Ево их заједно са све Напредњацима.  А што се тиче Радикала е они су посебна прича. Узалуд сам алармирао врх странке да се нешто догађа, да се одвијају преговори са ДС-ом. Чак су минирани избори у Косјерићу. И поред свих доказа и чињеница нико није реаговао! Тада сам коначно схватио да је тотална глупост бити у странци и коначно сам се опаметио.

А онда сам кренуо сам против свих!

Пљували су ме, оптуживали, стварали од мене лудака који је љубоморан на неку радио 106-тицу,  вређали ми породицу, писали су о мени да немам ни кучета ни мачета да имам само гитару! Тај лик који је у име њих писао о мени да сам беда јадна и чемер живота данас живи нормално и наставља да пецка. Кадар ДСС-а! Да, да моји пријатељи, странке коју сам бранио због које сам дошао у сукоб са Новом Србијом бранећи их! Шта сам све доживео. Дебела свиња! Тако су о мени писали на форумима Напредњаци из мотел Извора и то за оне прве изборе када су тукли активисте Нове Србије! Да би за годину дана иста та екипа напала СПО! А сада су сви у коалицији заједно! Најжалије ми је што је моја породица трпела ту моју наивну борбу за демократију. Кајем се а никако покајања да видим јер превише сам нанео несвесно страха и бола мојим најмилијим због политичких идиота! А ја сам највећи међ’ свим идиотима!

Када сам покренуо Мислионик, тек су тада почели да ме вређају, прете… Говорили су да сам мизеран а онда се десило чудо. Мислионик прешишао милион посета! Онда су кренули жешће на мене. Ево пре две недеље Напредњаци немају преча посла па новим координаторима СНС-а излажу главни проблем у општини а он се зове ЈА! Џаба то што нема посла, што општина срља у тешки банкрот, једини проблем сам ЈА! Па да ли је то нормално?

Данима сам жестоко писао критике а онда ми је дошло из дупета у главу! Ма коме више и чему? Док се ја борим за правду други се богате, не фермају речи ни за ич’. Па онда кажем себи:

“ Идиоте! Мајмуне један! Када будеш пао нико од ових који те кураже неће мрднути прстом, чак напротив, шутнуће те ногом! Када су ме хапсили деведесетих лично Вук Драшковић се прави луд и не мрда прстом! А гино сам за њега! Једино су моја породица и два човека скочила за мене а то је Миодраг Јевтовић и Новица Пантовић а сви остали су ћутали као заливени! Тада сам требао да схватим све али јок јер сам коњ и непоправљиви оптимиста. “

Када се десио “Пети октобар “ хтели су да склоне барикаде а ја идиот скачем и не дам а они хоће да се бију самном! А данас ти исти чине власти у свим коалицијама!

Вазда се врте једни исти људи на власти. Окосницу режима у Косјерићу чинио је ДСС и ДС. А остали су се курвали ђа’са ДСС ђа’ са ДС! Вазда смо имали неопходне кадрове. Вазда је морао бити један једини и неприкосновени секретар општине. Човек који је хтео да напусти СПО и пређе у странку Боривоја Боровића некадашњег кадра СПО-а. Па ја по налогу из странке мењам браву на канцеларији а они на мене дрвље и камење! Да би ја извисио а они били највећи јунаци СПО-а! Није једини случај неопходности секретар! Вазда је морао бити неко заменик председника или помоћник. А ако ћемо искрено, када смо били на власти и док је био председник Скупштине Ненад Марковић кога су пљували само што се држао Закона било је пуно боље. Њега су звали геаком, Муром из Долине а заправо је био кочница њихових марифетлука! Тог човека као и мене су развлачили по стубу срама! И на жалост уништили једно пријатељство. Кад се само сетим идиота из СПО-а. Напуштам странку јер сам подржао на главном одбору човека који је био директор Путева Ужице и подржавам га за Посланика у Скупштини Србије. Да би човек који је подржао неког Буквића боље прошао од мене, а ни он ни ја нисмо хтели да подржимо Мира Косорића и то по налогу врха странке! Шта се дешава? Ја напуштам СПО, а тај Буквић постаје посланик и прелази у Нову Србију и СПО губи чланство у Парламенту! Па ви видите који су то папци! Шта иде даље? Нова Србија прави путеве, граби гласове уместо СПО-а који је пљуно на човека и то главног за путеве! Глупости нема краја!

На жалост, увек ускоче у Одборе странки сецикесе и мангупи. Вечити функционери! Данас су то мизерне политичке групације. Свели су се на комби странке. Уништавали су партију својим самољубљем и самопрестижом. Највећи идиоти су они који и даље клемпају за тим истим људима – кадровима!

Да само знате како су се водили састанци Нове Србије у Косјерићу па то ни Нушић не би могао да смисли. Увек и само увек била је главна тема РАЗНО! Демагогија и трућање. Сви су себе збринули на време а активисти и оперативци странке су испали највеће будале!

Вечита тема био је Радио Косјерић. Ко год дође на власт тај прво пљује ову установу. Само ја знам колико сам морао да браним овај медиј од власти. Био сам директор преко пет година. Успео сам да вратим дугове, нарушио сам сопствено здравље да би ме ДС некако склонио по налогу једног човека који је исто то радио и после “ петог октобра “. Нису могли да ми нађу никакву аферу, муљање али су ме склонили као највећу фукару! Опет, хвала им јер сам успео да се вратим животу! Али вечито ове власти воле радио “ 106 “ а свој медиј увек је био третиран ко пасторче! И кад зглајзну са власти они пљују радио “ 106 “ јер је овај одма приграбио наредну власт као род рођени! И свака њему част, он је паметан а ја сам идиот! И ево, коначно се остварује сан како политичара тако и радија са Брежђа, идуће године Радио Косјерић неће постојати! Џаба онолика борба, све је просуто низ канализацију…

Где сам то потрошио силне године? Еј, младост ми је проћердана уз политичке сплачине! Веровао сам у боље сутра а добио сам само сурову стварност да ти исти људе седе са онима који желе да пропаднем! Коме сам чувао леђа? Онима који су први зарили нож до корица и то само зато да не бих дошао у први план. Боже, колико сам се одвајао од Тебе због смећа. Опрости ми…

Ево сада је двадесет и први век, ера технологије, пишем последњи пут о политици. Дошло ми! Забрањен сам да радим оно што сам највише волео и најбоље радио. Од ДС-а на власти нисам сео за микрофон! Склоњен сам… Напредњаци су испоштовали своје компањоне, и даље ми нема приступа. Онда сам проговорио кроз Мислионик. Данас сам дошао до закључка да више нема смисла борити се за опште добро. Први народ то не жели! И ја нећу никог да спречавам у пропасти. Пропадајте кад то желите свим силама и љубављу…

Мислионик ће наставити са животом али вратиће се на свој почетак. Писаће о поезији, православљу… Политици затвара врата заувек!

Имам 42 године… Иза себе имам несебично стварање и брињење младих генерација. Не стидим се ничега! Не либим се грешака, чинио сам их и жао ми је због тога! Чинио сам више штете себи заступајући политичке кретене, данас сам човек који гледа пропаст од истих тих људи. Па и сопствена ми се пише…

Овај народ заслужује власт Вучића. Ова општина заслужује председника Милијана Стојанића! Овце треба шишати до бесвести.

Долази ми човек, пропао у свим правцима, куне се у поштење, зна за лоповлуке и оће све да каже, ма пун је горчине. Када сам му рекао да мора да се потпише за своје тврдње није се више никада појавио. Мислио је да ћу ја да потурим себе а он да се извуче чекајући неки ћеиф од оних на које је огорчен. Е то смо ми! Гунђамо, јебетамо мајку свима али да се то не зна да ми говоримо за сваки случај јер можда будемо имали корист од оних који нас уништавају! Е то нас је уништило!

Немам више снаге…

Цео живот гледам кроз поштење и сваки пут испраћам прилике… Данас су вреднији наркодилери од књижевника, научника, радника… Данас је главни даса политичар који је купио диплому, такви добијају привилегије а они који су се кроз муку борили за знање су најобичнија марва…

Гледам своје другаре како су угашени разочарењима… Носе на својим плећима васпитање из куће и стално придиковање родитеља да буду добри, васпитани и поштени. Такви су ишли кроз живот. Све су их прегазиле барабе и лопови. Престарили су мученици од неправде. Уместо сада да буду најјачи они изгледају слабашно… Њихове лепе жене постариле су, боре проблема су им се исцртале по лицима. Да ли ће деца имати да једу… Да ли ће успети да их ишколују? Да ли ће после школе наћи себи посао? Сваки дан им та питања сасеку стомак нервозом… Ништа се више не зна и ништа више није извесно… Само се брини, гутај невољу и гурај док не сагориш. То је тај сурови живот у Србији!

Доста ми је свега…

Цео живот сам маштао о срећи… Хтео сам да будем мајстор Кунг Фуа, успео сам да постанем признат инструктор вредним радом. Био сам предан и упоран. Данас поседујем велико знање али немам више коме да то преносим. Просто су таква времена. Певушим и свирам гитару али коме да певам? Имам прегршт идеја али оне бајате јер немаш где да их реализујеш. На местима где бих то могао седе људи који ето тако ћуте и отаљавају свој посао до краја радног времена. Оду кући, једу, серу, одгледају ТВ, радну нешто по кући, заспе и наставе серију живота…

Окрећем нови лист…

Свешћу себе на макро свет. Качим о клин сву активну политику. Ако неко склони ове са  власти сигурно се мене неће сетити. Где мене? Па да и њих критикујем као ове 😉 Не тражите ме више у политици, у критици и борби за правду. Сад нека то неко други ради ја сам заиста и превише радио…

И на крају…

Чувајте себе… Лако се данас изгуби смисао живота. Некако га заменимо за бесмислено поимање. Не свађајте се са својима, живот брзо дође до кончине. Све пролази, али са собом само носимо на небо оно добро и лоше учињено. Немојте себи дозволити тај луксуз да се кроз живот одричете вере и покајања. То је циљ злих! Да вам замуте разум и непрестаним борбама за престиж. У тој фрци изгубимо смисао постојања на овој планети. Ви старији морате себе дозвати. Вратите снове из младости и врцајте тиме кроз живот.Ви млади нађите смисао у нечему, не трошите живот на зависности од опијата, трендова. Будите своји. Не подлежите наркоманији јер то ће вам уништити сваки смисао живота. Не подлежите трендовима јер то нису ваше маште већ наметнуте. Не трчите у коцкарнице и кладионице, нема вајде од тога, све је то намештено да се надате и изгарате у погрешним надама добити. Богатите свој ум паметним стварима и дешавањима. Стварајте романтику девојчицама а ви девојчице маните се светских будалаштина, будите онакве какве јесте, лепе, здраве и своје а не наказе тренда! Стварајте здраво друштво у ком учествују живи људи а не друштвене мреже. Будите своји а не наметнутих мишљења. Немојте ико да вам немеће правила која се сукобе са вашим уверењима. Немојте попуштати. Данас је тако лако бити бараба, пробисвет, курва, лопов, сецикеса и полтрон. Тежите ка вишим вредностима баш зато што је то тешко! Када се попнете на врх планине имаћете награду широких погледа…

И тако…

Све вас поздравља Дон Кихот, Петар Пан, капетан Хатера, Шерлок и остали ликови из књига који су начинили од мене човека…

Са поштивањем Иван Стефановић

Advertisements