Збогом друже мој…

Нисам могао претпоставити да ћу на Мислионику писати тужну причу и опроштај од једног човека са којим сам дуго година проводио доста времена. Упознали смо се као голубари. Ја сам био клињар који је дошао као мали да ми он да голубове. И сад се сећам мојих дечачких пуних очију посматрајући онолико јато голубова. Временом сам одрастао и преко голубарења сам започео једно дивно пријатељство…

Мој пријатељ Мирољуб Јанковић Мирза је јуче отишао са овог света. Једноставно је отишао и нема га више… Скупила се нека кнедла у грлу па ме боли, можда бих хтео сад да викнем и да се чује до неба “ враћај се “ али знам да нема повратка… Ми смо били пријатељи који би знали да имамо неслагање мишљења, знали смо и да се споречкамо али после 15 минута све би то превазишли уз сатирични хумор. Сарађивали смо као голубари, подарио ми је његове најбоље летаче које чувам и чуваћу. Сарађивали смо и у политици. Доста је утицао да поштујем ДСС, често је посредовао да неке ствари не објавим, ето чинио сам то њему из поштовања. Многи су се спасили од јавне прозивке захваљујући њему. Чинио сам му то и не кајем се! Са њим сам знао да причам од голубарења до високих технологија. Имали смо широке теме. Често сам свраћао до његове канцеларије. Мало проџакамо, мало се зезамо а он би онда искористио прилику да му покажем како скинути музику са интернета, па и сад ми буде смешно кад узме блокче и пише све до детаља како стиснути мишем ту и ту опцију. Увек сам га зезао због тога а он би мени: “ Ја сам старији човек, нисам одрастао уз ове играчке “…

Ритуална дружења код њега испод винове лозе лети су за памћења. Дођемо Љубан Станојевић и ја до Мирзе и прво Драгиња донесе кафицу а онда дође и његова чувена ракија.  Некад смо остајали и иза поноћи. То су била једна здрава дружења и размена енергије. Пуно тога је овај човек знао. Био је културан, интелектуалац са манирима. Волео је добру песму и имао је истанчан укус за музику. Толике године знам овог човека. Био је свестан живота. Није падао у депресије, разочарења која би га сломила. Испољавао је и љубав и љутину, дакле био је жив човек. Пре две недеље срео сам га на улици јер се нисмо видели 3 дана. Прво сам мислио да је прехлађен, иде споро, мало се повио у леђима. Нећу вам рећи шта ми је причао али ја сам осетио неку језу низ леђа. Као да сам причао са другим човеком а не са мојим Мирзом! Неколико пута сам му свраћао у канцеларију а он угашен човек. Сва радост па и љутња су ишчилела негде… Покушао сам да га окуражим а он да би ме одобровољио осмехнуо се али неуверљиво… Нисам се после са њим видео неколико дана да бих синоћ сазнао тужну вест да га више нема међу живима… Нешто га је наједном сломило. Не знам шта се десило али само знам да ми тај човек фали.

1008602_10200792031057912_1182086224_o

Јутрос изађем иза куће па онако по навици погледам према крстинама да видим јел Мирза пустио голубове. Празно небо… Боже тек сам тад схватио па њега заиста нема више…

Драги мој Мирза или како сам те некад зезао па те звао Мирзети. Небо ће бити празно над Белим Гајем. Неће више бити твог јата. Сваки пут кад будем погледао у небо сетићу се тебе јер си оставио дубок траг успомена у мом животу. Хвала ти за дивне голубове, хвала ти за многе приче, савете и дружења. Хвала ти и на оним ситним неразумевањима, ма хвала ти и што си некад био тврдоглавији од мене. Хвала ти за живу слику нормалног човека. Не знам шта је тебе успело да победи. Само знам да је твој одлазак оставио огромну празнину у мом срцу.

Иди сад друже мој, иди и поздраве однеси онима који су одавно горе. Нећу те никада заборавити. Не могу јер си ми баш значио. Сваки пут када будем послао јато у небо биће теби у част. Збогом друже и нека ти Бог пода утехе.

Твој пријатељ Иван Стефановић…

Advertisements