Сатана говори…

Пронашао сам у својој библиотеци једну стару књигу “ Сатана говори “ аутора Лазара Мирковића која је урађена далеке 1981.г.  Књига је издата уз благослов његове Светости Патријарха српског Германа. Књига је урађена на веома занимљив начин и уједно је застрашујућа. Но, књига је превасходно поучна и директна. Ево и неких делова:

“ Мени се чини неправда што се сва кривица за зло код људи баца на мене. Јесте, ја, надземаљска сила непријатељска Богу и људима, ја сам узрочник зла, али нисам извршилац. Извршилац је човек, а не ја: Да ли људи могу указати макар само на један злочин, од најмањег до највећег, тј. убиства, да сам га ја учинио? Да ли су ко икојег злочина  нађени отисци  мојих прстију? За сваки злочин имам одличан алиби. Да ли ја имам лабораторије у којима се израђују: нож, револвер, пушка, бомба, ракета, атомска и хидрогенска бомба, уже за дављење, вешала, гољотина итд. ? Не, ништа од тога ја не израђујем и немам. То све има: човек. Моја лабораторија је пустиња без справа и фабрика, без машина и алата, без живота, травке и капи воде, само голо камење. Ту ја смишљам у миру и самоћи и тишини. Из пустиње ја сам суфлер злих мисли, а глумци на позорници човечанства су људи.

Ја сам само сива еминенција иза сваког зла и злочина, само суфлер – шаптач и ништа више, а људи су извршиоци зла. Ја нисам крив што људи слушају мој шапат, јер они га могу примити или одбити.  Ако га не приме, ја немам санкције, али ипак само зато “ Кнез овог света“ ( Јов.12:31), јер владам светом који је у мојој власти ( I Јов.9:19) и људима, зато што им је примамљива моја  pompa diaboli ( сатанин сјај срачунат на спољни ефекат на задовољење сујете – на саблазан и грех). Санкције на свако зло долазе од Исуса Назарећанина… “

Даље из књиге прочитајте оно што већина нас људи игнорише у својим свакодневним животима. Сатана у контњксту приче наставља да говори:

“ Код јављања и обликовања мисли, ја, Сатана, сам присутан и својим шапатом усмеравам их на зло, на јави и у сну. Ту је присутан и Исус Назарећанин и усмерава их на добро. Избор је слободан, а према избору следе и последице. Од злих мисли потичу зле речи ( псовка, роптање, хула на све светиње, каљање и прљање  свега чистог и невиног итд.) и радње, а противно од добрих  мисли, добре речи и дела. Мисли човека су толико многобројне, да не доспе да искаже и оствари све мисли које му се јаве. “

Када ја шапћем зло и лаж, а Исус Назарећанин добро и истину, ја сам при томе у бољем положају зато што је зла помисао примамљивија, јер не тражи никаквог напора и одрицања, а варљиво обећава користи и уживање, док добра мисао и истина траже напор воље и рада, на што се човек теже одлучује.

“ Радујем се када служитељи Исуса Назарећанина заведем сластима живота,  алкохолом, новцем који се котрља и води у раскош, прекрасним линијама човечијег тела, охолошћу, тежњом за влашћу, са pompa diaboli , да служе не само Исусу Назарећанину, јавно ни и мени, Сатани, тајно, да приносе не само тамјан на жртвеник Исуса Назарећанина но и грешна дела на мој прљави жртвеник греха. Како су бедни и малоумни када мисле да могу служити два господара, зло – Сатану и добро – Исуса Назарећанина ( I Кор. 10:20-21). “

“ Човек воли да се заварава и неће да види у себи зло, да га призна, но изналази свакојаке разлоге да га оправда или извини, или баци на другога кривицу за своје зло. “

“ Од човека нема већег егоисте, невоља ближњега не тиче га се, поред свега што изиграва улогу филантропа ( човекољупца) и хуманисте. “

“Људи заволеше мрак више него светлост, јер њихова дела бегу зла. Сваки, наиме, који рђаво ради мрзи светлост и не иде на светлост, да се не обелодане његова дела… Исус рече: свет мене мрзи зато што сведочим да су његова дела зла“   ( Из Еванђеља Исуса Христа по Јовану 3:19-20, 7:7.)

Приредио: Иван Стефановић

Advertisements