Мрш’ напоље бандо покварена!

Свако јутро кад кренем на посао видим неке идиличне слике у граду. Код рампе шћућурени радници чекају да их покупе превозом до радних места неизвесности. Са друге стране стоје ђаци и чекају да их покупе да иду у школе које ће им омогућити будућу неизвесност. Ја идем на посао пешке и упорно ме прати неизвесност. Све је неизвесно! Како смо се окренули ка ЕУ постали смо једна неизвесна нација коју комадају и разгаћавају свакодневно.

У Евроипску Унију не верујем има једно седам година. Смучила ми се та европска путања која више личи на трчање око пања! Мука ми је од вођа који нас тамо вуку и бичују мерама штедње, незапосленошћу, отказима, казнама и сл. А ми скврчени стојимо свако јутро ревносно идући на посао који нам све мање омогућава пристојан живот. Ма кад боље размислим, који бре пристојан живот? Њега имају политичари, а ми гологузија идемо да зарадимо за рачуне, рате кредита и сл.

Најбоље би било да Тадић, Чеда, Вучић оду у Немачку и живе тамо јер ми нисмо за те њихове путеве. Идите господо а ми ако пропаднемо – пропаднемо, али биће нам боље без вас сигурно! И господо, поведите са вама: Вука Драшковића, Вељу Илића,  Пајтића, Ђиласа, Расима и све остале. Ако мислите да нам помогнете и спасете Србију, све их поведите тамо у ту ЕУ. Ове који хоће у Русију, срећан пут. Ево Шешељ нека поведе за ручицу и ДВЕРИ, ОБРАЗЕ и све остале. Идите сви из Србије како би коначно завладала слога у овом народу! Сви до једног мрш’ из Србије јер ви не делите мир, поверење, ви нас бре сваким даном све више и више убијате својим причама, теоријама. Из ваших уста зборе демони ма колико се клели у Бога.

lider-sef-posao

Ова комедија на релацији Вучић – Шешељ – хрвати је смешна за све нас који смо их провалили али је надахњујућа за тупане који у њу верују. Па једни величају Вучића, други Шешеља а трећи везе немају о чему се ради. Сваки дан само уједања, гнев, срџба! Ко то нуди мир, љубав, правду? Ко од политичара служи као пример доброте? Нема их драге даме и господо! У Србији лидери зборе режећом реториком. Кидишу на сваку појаву доброте. Она не сме бити јака јер их превише разоткрива у намерама.

Шта смо то доживели? Да нам је једина понуда у Србији на политичкој сцени реторика бивших и садашњих радикала. Све док нам се вуцарају по србији лидери рођени на комунизму имаћемо овакав живот. Али, авај, народ и даље са сетом призива Тита, њиховог божанства коме су се приклонили. Зато нам је овако како нам је. Све су то слуге тамног господара.

 

 

Advertisements