Онако успут…

Рече ми неки дан млад човек: “ сами се боримо против ветрењача “. Сабирали смо утиске око снимања музике и неких песмица. И кад мало боље размислиш пуно је боље нешто градити сам без икаквих спонзора јер кад тад мораш то да платиш.

Тешко је остварити идеје у данашње време где те вреба политика.

Знате, странка као странка је ништа више но интересна групација неколицине из Одбора који добијају пуно тога захваљујући чланству које рмба за њих кад су избори. Е тамо где има политике а неко би хтео да оствари неку лепу идеју мора то кад тад платити. Ми се некако сналазимо. Имамо знања, имамо идеја и хвала Богу интернет који нам је омогућио приступ јавности која види неке наше креације. Помажемо се међусобно. Нама не треба политика, не треба нам ни општинска власт да би креирали неке наше идеје.

Несебично помагање завређује више пажње од сваке скривене поруке коју политичари провлаче иза хуманости. Лепо је чути, помогли човека скупивши му пара. Али тако се не решавају проблеми. Те исте странке које се сликавају уз сваку неку “ хуману “ акцију никако да укапирају да треба изградити здрав систем друштва где ће бити много мање сиромашних и незапослених. Али не! Они и даље сисају систем живећи на народној беди па се као највећи лицемери појаве на некој хуманитарној акцији. Најхуманији би били када би једном били поштени и почели да поправљају ову мучену државу.

Волим и ја неранџе, ал’ трпим…

Младим људима увек говорим да не каљају своју младост приступањима у странке. Тамо ничег нема што би њима помогло. Да ли је вредно ваше младости то што ћете бити потрчко неком локалцу политичару који вам све време обећава неки посо само да се одради ово, оно итд? Ја сам се уверио као млад да је то чиста интрига, превара и будалаштина. Прошао сам ту школу и то скупо, зато вам и о томе причам. Ми немамо ни једну странку која функционише културно без ових наших буџења, џуџења и њузги које воде главну реч. Ако желимо да променимо нешто онда морамо почети да игноришемо странке. Треба се понашати према њима као према цвећу у саксији. Престанеш да заливаш и ћао…

Уверили смо се за ове деценије колико су нас политичари излагали, покрали и намагарчили. Ваљда је било доста?

 

 

Advertisements