Пала магла на сокаке…

Јутрос магла стисла па просто гуши дах. Нула степени а улична расвета се једва назире пред очима. Још један шугав дан што би рекао у песми Бора Ђорђевић.  Мрско ми је постало да живим неком устаљеном шемом. Најгоре је што мораш да гуташ то неко радно време где ти се све своди на једно те исто а заправо би требало да буде увек ново и креативно.

Јутро у Косјерићу.  06:20 часова. 17.12.2014.г. Фото: Иван Стефановић
Јутро у Косјерићу.
06:20 часова. 17.12.2014.г.
Фото: Иван Стефановић

Некако нам се све поклапа са нашим свакодневним животима. Сивило влада у нама и око нас. Јутрос стојим у реду, чекам да платим телефон у пошти па сви ћутимо. Некада смо се обично зезали а у последње време стојимо као зобији. Стиснути са овом чамотињом од плата уредно плаћамо дуг држави а држава нас уредно прави будалама. Заправо ми смо највеће будале. Доказали смо то на свим изборима.

После поште одем до дистрибуције. Хладно напољу, хладно и на благајни, хладан и ја… Сви се правимо хладни. Свако механички ради свој посао, ја механички дајем паре, благајница механички их узима и звекне печат и то је то. И она и ја изгубили срдачност. У банку више и не идем. Тутнули су ми неки програм па могу ја да баратам са својом мизеријом како хоћу. Заменио сам особље банке са оном машином која ти пљуне паре. Покушао сам да је засмејем ал’ то је само глупа и хладна машина…

У друштву се понашамо као машине. Седимо и џакамо буљећи у телефоне. Нико никог више не гледа у очи. Сви смо побегли у виртуелни свет.

Пошломпљени ( народски речено )  живимо некакав живот кукавица које су себи дозволиле да од величанственог човека постану сенке… На Фејсбуку очас посла шерујеш неку мудрост и мислиш да си све рекао о себи. Друштвене активности су сведене на минимум. Клинци се ложе на виртуелне играчке и заборављају шта је стварност. А када их она једном лупи у главу они ће се понашати као да су пали са марса!

Председник општине прави неки фамозни мост за неко сеоско гробље док мештани живи организми немају мост да иду кућама. Логика је увек била на страни ове власти 😉 Завидим ја и председницима, заменицима и саветницима на оним платама. Јебе се њима за све. Добре плате, ништа не раде, само глуме по потреби неки рад и бригу. И ја би да имам плату преко 80 000 динара а неки имају и преко 100 000. Како њима живот зна да буде супер. Примају плате из два дела. Први део 50 000 а и други. А мени први део 12 000…  Али то су наши принчеви који морају да имају све потаман. А и Посланицу сигурно жига то што ми мали мишеви живимо на егзистенцији… Колика ли је посланичка плата? Седиш и дижеш руку и подржаваш Вучићеве Законе! Сјајно…

Приватни сектор убедљиво најгоре третира раднике. У ствари то су робови у власништву приватног сектора. Приватни сектор у Србији је нешто попут јужњака амера и радника црнаца који раде у пољима… Уместо бича ту су претње отказима и смањењима плата. Ал’то смо хтели на изборима и нека нам сад 😉

Сутра ујутру чека ме позната шема. Сивило, магла, хладни људи, механички осмеси и питања здраво, како си и само продужиш даље… Ваљда је то тај обећани живот Александра Вучића и његовог ортака који га је увео у све ово Бориса Тадића…

Advertisements