Култ једног времена…

27 дец 2014 од Иван Стефановић

У последње време често и доста нас посегне емотивне приче из прошли времена. Ваљда у овом сивилу данашњице нема ничег што човек може да каже вау до те то! Прошлим данима бранимо се од ове бледе садашњице. Да се разумемо, јесте тешко али није ни нама онда било лако. Ратови, бомбардовање тотални хаос. А ми смо тада имали једне друге и несебича дружења. Једни другима били смо надахнуће.

DSCF9668

У то време када сам покренуо емисију “ Чекајући петак “ која је стекла статус култа, било је јако опасно писати сатиричне скечеве који зезају власт, а сви знамо како је било деведесетих. Тај хумор у почетку био је многима несхватљив јер је променио класичан стил хумора. Био је то спој Монти Пајтона, Нушића, Зорана Радмиловића итд. Чак је у једном моменту СУБНОР покренуо неку жалбу на ову емисију јер сам ја увек почињао са: “ Добар дан драги слушаоци, вели мени Моша Пијаде, Иво оћемо ли почети“ ? И то је за њих било исмејавање народног хероја…  А Радио Косјерић тада није имао глуву собу као данас, све је било ко на ливади. Атмосфера тотално луда, врцају импровизације, пуштају се грамофонске плоче, касете и по који компакт диск. Сарадника на све стране. Директна укључења доктора Филиповића који се увек јавља из сунцем окупаних Пантића. др Филиповић је заправо био Зоран Радовановић Зоја. Његова укључења су била урбана и тотално опичена. Имали смо јаку сарадњу са удружењем “ КАЗАН “ где су се јављали урбани ликови попут Влајана Митровића, Мила Кеса и других. Чак и данас чувам чланску карту Казана! Они су имали своја министарства за пиво, вињак и сл. А извештаји о раду друштва су била за плакање и ваљање од смеха.  Зоран Срнић звани срна бирао је музику која је у то време била она права рокерска али могли смо чути и хард рок, блуз итд. Јубилеји Чекајућег Петка били су светковина. Радио Косјерић препун људи, гости се смењују, микрофон се не гаси да би се чула та атмосфера. Сећам се да сам носао микрофон са каблом од 10 метара и шетао по просторијама. Улични Анђели су били чести гости ове емисије. Припремам ускоро и снимак њихове акустик свирке коју су одрадили за Чекајући Петак. Звонко Давидовић такође је имао сјајне наступе са својим врцавим хумором.

Радио Косјерић '1995.г.

Радио Косјерић ‘1995.г.

Чекајући Петак спрдао се са свим могућим појавама у животу. Политика је била на тапету од самог старта. Било је пародија где срби иду да бране америку па су коришћени неки делови из филмова. Најјача пародија била је када сам алудирао на Зорана Ђинђића где ја глумим премијера Србије који иде у обилазак фабрике кондома Јакаљ. Пре тога била је снимљена пародија рекламе Фабрика кондома Јакаљ са чувеном паролом “ Нема бума код јакаљских гума “… И као премијер долази у фабрику где му се директор све време улизује и хвали самог себе. Па му показује погон где се производе кондоми са разним укусима. И чувено обраћање: “ Господине премијеру, ми смо хтели да секс приближимо са народном традицијом, па смо пустили у погон кондоме са укусима малине, пурењака, сарме, пихтије, пасуља, оћете да пробате један? “…

Поред политике правили смо неке тотално сумануте зезалице попут рекламе “ Кољачка радња Весељко и Син“. Та антиреклама постала је урбана јер се у њој смењују гласови Звонка и мене. И оно чувено кад се каже: “ Кажу да смо лаке руке “… Било је ту осврта на све и свашта. Пироћани Тајгерс где као каубој каже другом каубоју који запомаже: “ Немој Џо, не, неее само немој да ме згазиш пироћаном Тајгерс “…

Креирао сам и лик Видовите Милеве која се увек обраћала са: “ Добар дан пилићи моји овде бака звана бака “.Она је саветовала како да избегнете инспекције у вашим објектима па је продавала магични компакт диск искључиво Вербатим марке и сличне амајлије попут фаповског акумулатора за око врата…

Поетски тренутци у емисији били су у то време таква спрдња али када би данас то пустили нико не би схватио да је то зезање јер се у међувремену десило то да певачи певају такве врсте стихова које смо ми тада исмејавали…

Представа '' Кидај од своје жене''.

Представа “ Кидај од своје жене“.

Било је то време када се водио неки здрав друштвени живот и поред мрачних догађаја који су се одвијали поред нас.  Чекајући Петак био је једна врста институције која је афирмисала креативне људе и будила свест у свима нама. Емисију су на све начине покушавали да угасе политичари. Но, успели су то да ураде али након неколико година емисија се враћа и креће серијал модернијих пародија јер су се појавили компјутери па сам лакше могао да правим звучне ефекте и сл. Тада сам радио сам јер сарадника је нестало, нико више није био толико луд да себе излаже опасности од разних режимских претњи. Емисију сам пензионисао али је тај врцави хумор и данас присутан у мени а и код мојих пријатеља. Никада нећу заборавити тренутак када ме један момак засретне и каже е слушали смо синоћ Чекајући Петак. Ја га питам где бре кад та емсија не иде већ 3 године? А он каже: “ Ми смо ти онда све то снимали и вртимо некад у друштву ту касету и увек се смејемо, а емисију смо онда слушали у колима са којим одемо негде где нема никог јер било је ризично и слушати емисију“… Тада сам схватио колико је та емисија имала огроман утицај на људе и колико је значила у тим мрачним временима…

Емисија '' Чекајући петак '' јубилеј...

Емисија “ Чекајући петак “ јубилеј…

Данас више нема Чекајућег Петка, нема ни хумора, нема ни протеста,нема ни ината, једноставно су нас временом колебали и поколебали у веровању да ће једног дана бити боље сутра… У том златном периоду одрадио сам две позоришне представе, имао свирке, радио сам и као ди џеј али само са рок музиком, снимао докумантарне филмове, јурио ветрењаче и окупљао младе људе покушавајући да им даривам енергију креативности. На жалост данас је просто неизводљиво покренути такву енергију као деведесетих, просто немаш са ким да радиш. Често добијам за сва оно добро што чиним само незахвалност и погрде. Данас су сви нешто уцвељени са плачљивим карактерима и свиленкастим нервима. А клинци појма немају да сам и ја био клинац који је ишао бос по трњу до својих звезда. Нису ни свесни колико сам имао муке, бола и туге да би остварио себе. Данас је једини проблем равнодушност. Ти млади људи који покушавају да остваре себе наилазе на најопаснију појаву у друштву а то је равнодушност и са неке стране жао ми је тих људи. То вам изгледа као да желите да посадите башту у Сахари…

Врата Мануса данас. Слика све говори, све је затворено и све ће затворити што вреди за један друштвени живот људи...

Врата Мануса данас. Слика све говори, све је затворено и све ће затворити што вреди за један друштвени живот људи…

 

 

Advertisements
Posle kise
#flowers #rain #fujifilm
децембар 2014.
П У С Ч П С Н
« нов   јан »
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031  

Категорије

Архиве

%d bloggers like this: