Дошло је то време у које нисмо веровали…

Мир Божији, Христос се роди!

Ако је данашњи свет препун немира, трзавица и разних разочарења, свет би морао да схвати да је једина утеха, спас и радост у Исусу Христу. Он је неквраљив, Он је непоколебљив и вечито је на нашој страни. Данашњи човек све је више незадовољан јер тражи утеху у материјалним стварима. Данашњи човек све време свог постојања само кидише, гунђа и узда се у људску таштину…

Све је више депресије, све је више самоубстава, све је више смрти…

“ А ово благо имамо у земљаним судовима, да преизобиље силе буде од Бога, а не од нас. Свачим смо угњетавани, али не потиштени, збуњивани али не очајни, прогоњени, али нисмо остављени, оборени, али не погубљени, свагда носећи на телу умирање Господа Исуса, да се живот Исусов јави у смртноме телу нашем. “ ( Друга посланица Коринћанима 7-11).

Данашња ситуација у нашј земљи Србији је препуна таштине. Људи из дана у дан губе веру јер су Христа заменили обећањима политичара који су данас типичан пример људске таштине. Да се народ узда у Христа и да му је вера непоколебљива а у вери нема лажи, нема превара, нема обмана, нема себичлука, животи би нам били далеко уређенији. Вера у Бога држала би народ у јединству слоге јер служимо једног господара. Али авај, наш народ више варује него што верује. Слабе вере смо расути и поводљиви, слабе вере смо крхки и подмитљиви, слабе вере тугом прекривени, слабе вере горчином смо напојени…

Ова фотка је изазвала панику, неки су ме звали да питају шта се то десило са нашом црквом. А заправо се ради о томе да је фотка урађена када је сунце излазило, а дим из оближње куће одрадио је ефекат. Боје су се преламале и људи су помислили да црква гори... Фото: Иван Стефановић

Ми људи смо незаинтересовани за унутрашњу молитву, нама не пада на памет да нам кроз мисли прође “ Господе помилуј ме грешног“! Не баста нам да у току дана у себи очитамо “ Оче наш “… Нама су мисли одлутале и зато нас све хвата опака болест звана равнодушност… УМ се бори вазда са разним мислима а какве су нам мисли такав нам и живот протиче на земљи. Да се ум држи Бога радости би увек било више него туге, раздражљивости и разочарења… у УМ-у обитава душа јер је УМ живо биће а органи су само механика која служи да се живи на овој планети. Морамо схватити да смо изгубљени без Господа…

Ми смо веру истинску заменили материјализмом, сујетом, егоизмом. Ми смо се отуђили једни од других јер не спаја нас вера у Бога већ интереси. Интерес човека на земљи мора бити спасење душе, али наши интереси су ја теби, ти мени. Касније све мени а ти само мени… Не може се довека тако…

Није вера у томе да неко око врата окачи крстачу од два килограма злата, није вера у три прста раширена. Када ће срби схватити да су три прста три антихирста? Да нам је та симболика потурена као кукавчије јаје. Подметнуо нам га је Вук Драшковић партизанско дете које је покренуло четнички покрет да би све оне који воле монархију одвео далеко од краља и монархије… То је истина. Зато србине, не шири три прста, чини добра дела, праштај и воли и само тако имаћеш благодат и благослов Христов.

Не слушајте данашње политичаре који не презају ни од чега, они су давно обманути сатанском обманом. Они су у својој таштини, они су у власти егоизма. Ево сада су почели и на Божић да поручују неке своје посланице, Боже ме опрости. Ево их почели да се представљају као Божији изасланици а да ли мученици знају колики је то грех? Данас ће нам Вучић читати своју посланицу. Јуче нам је као најме и председник општине Косјерић то радио. Да је среће ко што није, онај први морао би бити последњи! Ко има уши чуће…

Политичари су слуге једног господара који им раздире душе. Тера их да чине оно што некад не би никада чинили. Сада су у демонској власти и само наша молитва може их спасити. Зато се и треба молити за власт јер ако су они без вере, ми верни морамо спашавати њих како би спасили и нас…

Пре десет година било је тешко и опасно, многи духовници су нас упозоравали на времена која долазе. Сада нема шта да се упозоравамо, та времена прелести су дошла и раде пуном паром! Једини спас је да се молимо и кајемо у себи. Једини спас је да распламсавамо пламен вере у себи. Доброта без Бога је крхка, као брод без кормилара. Без Бога све је крхко, све је нестално.

Мир Божији, Христос се роди!

 

Advertisements