Блуз једне ноћи…

Не могу да се отргнем од емоција које су ми пробуђене синошњим сусретом са старим другарима… После дуго времена спојили се расути светови једне здраве прошлости. Као да су се спојили континенти и формирали дуго обећану земљу…

Пале су и прве фото и видео сцене за филм “ Стабла без корена “… Све се некако наместило да буде спонтано. Ваљда и сам Бог помогне добру идеју… Жиле, Ацо, Димче, Жељко и једна гитара која је од песме до песме ускакала час у наручје Димчета час у моје…

DSCF0911

О како сте људи моји, једна соба други свет… Запевах после толико година паузе док Димче у свом стилу даје ритмуку блуза. Чаролија је испунила простор. Да не би Ацовог и Жиловог мобилног са текстовима песама не знам како би се снашли, било би више мрнџања, није се одавно свирало па су текстови излапели у главама 😉 До душе ја сам старомодни свирац па још чувам чувену свеску са песмама још из доба када смо Димче и ја радили свирке. Пригушена светла, а са стране пламен пећи давао је неку магичну моћ те вечери. Ма рекох ја да се све наместило, оно кад хоће оно хоће…

DSCF0971

Најбољи део је када се створи инспирација па кренемо са импровизацијама. Било је ту смеха на извртање Борине песме: “ Свануло је изнад цркве Светог Марка“ па ја окренем другачије: “ Свануло је изнад цркве Прота Слобе, погрешио сам акорд, фале нам пробе “… Не памтим кад сам се задњи пут толико  смејао и однео кући прегршт осмеха и позитиве…  Ред успомена, ред песама, ред спрдњи и време прође очас посла…

DSCF0903

Фали нам ово спајање расутих пријатељстава. Невероватна снага позитиве просто је исијавала из нас. Наједном је Косјерић имао неки смисао, наједном је ово безнађе постало небитно! Тако је мало потребно уз помоћ искрених пријатеља да се помере брда и долине. Синоћ смо растерали мрак у душама! Било је само довољно да се сретнемо…

Косјерићу је јако потребно да се уједињују заборављена пријатељства. Та другарства могу растерати ову депресију, могу променити све. Могу устати и рећи: “ Доста је било“! Права другарства мењају свет а нама су јако потребне промене иначе неће нас више ни бити…

DSCF0905

Док сам склапао очи и тонуо у сан над градом ветар је носио песму: “ Сидро које лађу чува да не буде бури плен, тоне скупа са том лађом јер је оно дио њен“…  Имао сам утисак да су ти стихови ноћас покуцали на сва врата овог града. Можда им је неки и отворио, не знам, али јутро ће променити све…

 

Advertisements