Наш Кемо…

Оде Кемо… Певач који је свима нама оставио по који стих и учио нас како се емоције изражавају. Човек који је имао мерак и душу. Оде наш Кемо можда и уморан од свега, можда и на време јер није његово емотивно срце могло више да филтрира ово зло које се накотило на планети. Оде Кемо и стави нам песме да се њима бранимо у ова смутна времена…

“ Али ничег није било, осим оне хладне ноћи, мислио сам само драга, кад ћу кући опет доћи “… Те једне ноћи неког децембра уз Кемове стихове завео сам једну лепу девојку. Било је то давно време када смо освајали девојке уз помоћ Кеме…

Синоћ под прозором њеним, опет се чула гитара… И то нам је Кемо показао. Храбро смо се шуњали кроз двориште пуно цвећа једне вреле летње ноћи, тумбајући гитару преко гвоздене ограде да би уз тихе акорде изјављивали љубав некој девојци. Ма Кемо нам је био емотивни учитељ ја вам кажем!

Кемал Монтено
Кемал Монтено

“ Свирај још пријатељу мој стару пјесму ту свирај ми о њој“… Знао је Кемо да нам покаже како се болује у несрећним љувавима, кроз његове стихове имали смо издувни вентил. Ма Кемо је био посебан.

Наш Кемо! Баш тако! Нема оног познатог својатања, ривалства, просто је био НАШ КЕМО и тачка. Волели смо га сви без обзира на наше тупаве балканске поделе. То је био човек који спаја светове и хвала му на свему…

И на крају Кемо нам поручи кроз своје стихове:

“  Ја погођен нисам, ни умро ни пао, само сам морао скочити доле. Наставићу тачно тамо где сам стао, изрониће стари за оно што га воле“…

Збогом Кемо, био си јединствен, био си Божански глас који је кроз песму ширио љубав и поручивао народима да се воле…

 

Приредио: Иван Стефановић

 

 

Advertisements