Чича, није ово твоје више…

Куд си ти кренуо матори?

А шта куде, идем на моју њиву!

Нема више твоје њиве, све си ти распродо матори, ни та твоја шајкача масна није више твоја.

Ма шта трабуњаш ти уштогљени?

Не трабуњам већ ти кажем истину!

Ма ја тебе брале ниш’ не разумем… Ош’ти мени да појасниш?

1-8

Ево чича… Та твоја масна шајкача избледела од сунца одрекла је се своје традиције и приграбила четредесетих година прошлог века комунизам. Сви сте потрчали из њива у фабрике, нико се није питао шта ће бити. Имали сте џабану, добре плате, аутомобиле, летовања и свашта нешто. Ми смо вас чича тиме купили да одете и да вам село запусти. Паре које сте зарађивали трошили сте. Када смо проценили да сте довољно уништили своју традицију, веру и село, кренуо је други део плана а то је да се мало побије братство са јединством. Након крвавог рата потровали смо вам све путеве спаса. Потурили смо вам отровне људе који су вас тровали по вашим наивним мозговима. Знали смо да се за време рата рађа патриотизам, знали смо да смо вам одузели корен и бит ваше Монархије, зато смо вам дали разне лажне вође. Они су вас вукли по шумама и горама само да што даље будете од Монархије. На крају сте сви дизали руке од ње а они који су и хтели да вам приђу плашили су се јер смо вас забрадили да изгледате као четници из партизанских филмова…

А има ту нешто брале, и?

Онда вам је стигла наша демократија којој сте се надали и надали. А онда смо вам је омогућили као и комунизам. Али, сада нисте добили блажен живот о туђем трошку, сада сте били пуни наде а онда смо вас тешко разочарали. Све оне фирме од којих сте живели и у које сте побегли од њива смо вам продали у бесцење. Дошли сте у ситуацију да немате где. Увели смо вам тако збуњенима честе изборе. Вукли су вас наши људи ( лидери странки ) за нос као последње будале. А ви сте се нечему надали… А онда смо вам обећали Европу, обећану земљу у којој живе сви лепо. Поново сте добили носталгију за временом где сте радили мало а примали много. Нисте схватили да сваки пут све даље и даље идете у безнађе.

bronzani-pjer-2010_miro-stefanovic

Као лебац ти пољубим?

Сваку власт коју сте гласали изабрали сте онако како смо вам је ми сервирали преко телевизија, новина и наших људи. Ваша свест и савест су потпуно смућени деценијама. Све смо то радили да би вас што даље одвукли од корена. Наши радници ( лидери странки ) служили су да вас из мандата у мандат разочаравају. У свом том метежу изгубили сте Косово свето у које сте се клели, изгубили сте и Цркву, ми смо сада у њој! И чича, жив био па видео да то више неће бити вера у коју си веровао. Обичаје смо вам променили. Нисте ни видели колико сте обесправљени. Још увек не видите да вас полако ограђујемо жицом и то бодљикавом. Ви мислите да је то пошумљавање чича јер сте залепили погледе у телевизоре. Данима вас хипнотишемо разним серијама, ријалитијима, песмама. Све смо предузели да вам одржимо најниже пориве, да вам се култура и укус потпуно искорене…

А уууу брале, шта то ти мени причаш?

Причам ти причу коју си проживео а ниси ни схватио шта ти се десило. И сад си пошао у њиву као да је твоја. Није више чича, гласао си да ти је одузмемо само што си ти мислио да ћеш нешто добити а заправо си изгубио. Ракију нећеш пећи док не платиш нама, свињче да кољеш џабе кад ти се прохте и то заборави, дрва да сечеш у твојој шуми и то заборави, да носиш ту шајкачу и о томе ћемо разговарати. Чича, заборавили сте чији сте, заборавили сте вашом алавошћу сопствене корене. Сада је касно, све сте нам заправо ви дали. Ви сте гласали сопствено поробљавање јер су вас увек навлачили великим обећањима а ви слепи и глуви нисте видели ништа а то нам је био и циљ, рекох ти већ.

Ћутиш чича? Ћути и ради. Вуци чича док још можеш, ти си само потрошна рага овој држави. Не љути се на нас, ко ти је крив што сте ви срби одлучили да прихватите нешто што није вама у маниру, крви. Сами сте креирали своју судбину. И сада када вас поробимо потпуно и да вам дамо могућност да се ослобободите, ви ћете гласати опет погрешног. А и ако једном убодете правог, ми ћемо вам све покварити јер ви немате своје ЈА, ви сте јако поводљив народ. На крају ћете опет тражити слободу у нашем логору…

Чича је отишо… Човек у парном оделу је стајао док су неки непознати људи размеравали ту плодну њиву за нешто. Нико није питао чичу дал’ сме ту да гази. Нико више није никог ни питао само су их склонили негде далеко. Остала је само горчина кајања. Можда ћемо једном угледати праву истину да само слога србина спасава…

d0b5d183-d0bad0b0d180d0b8d0bad0b0d182d183d180d0b0

Advertisements