Душо моја…

18 феб 2015 од Иван Стефановић

Знаш кад ти некаква језна направи спуст низ груди па изазове чудан осећај у стомаку? Тако то увек бива на неку помисао која падне из ко зна ког разлога, а помисао је да ће ми те неко неким путем одвојити… Ни сам не могу да замислим кораке а да ти ниси ту око мене са својим ликом који плеше наспрам мојих очију…

moja-prva-ljubav

Изазиваш чуђење посматрача јер си моја душа која је само за моје очи дошла да ме спроведе кроз ово минско поље мојих наивности. Било какав изазов искушења брзо ме враћа теби јер просто не можеш раздвојити оно ребро које ти је намењено. Када се та ребра споје она су нераскидива. Ти си наслов мојих песама, моја Лавица, моја Лејди и сва она мистерија коју нико не може да докучи…

Недодирљив сам душом осим за тебе. То је тако некако и није лако када са свих страна сви би да вирну и чимну тај неки делић те красоте… Али та спојена ребра која се траже како би се надоместила имају тај чудни спој који заболи и на помисао да се од њих раставиш. То је сигнална лампица која упозорава да ћеш сам себи затворити врата раја.

Чувам оно наше што је само твоје и моје. То је један пламен који мора горети јер напољу би га сви дували само да би се угасио. Такви су душо моја људи, такав је свет постао. Сваку љубав би да раскомадају и поједу као месо једне невине срне у шуми… Њену лепоту желе да поједу уместо да јој се диве очима…

Све имао смисао са тобом. Ти си као со која сваку храну чини укусном. Без тебе све би било у изобиљу али бљутаво…

Душо моја…

Док спаваш поред мене ја бдим као орао над својим гнездом. Са те висине остајем без даха лепоти једног призора којег ми је Бог подарио…

Због тога сваки тренутак летим и кружим чувајући будно то наше што нас чини достојним приче о љубави. Кружим све док су ми крила вољена и ношена ветром твојих погледа…

18.02.2015.г.

Advertisements
Skrapez
#fujifilm
фебруар 2015.
П У С Ч П С Н
« јан   мар »
 1
2345678
9101112131415
16171819202122
232425262728  

Категорије

Архиве

%d bloggers like this: