Шта радити у Косјерићу кад останеш без посла?

19 мар 2015 од Иван Стефановић

Шта и како после губитка посла у општини Косјерић? Станеш на сред моста Скрапеж и гледаш ка Субјелу. На лево и десно видиш разводњене могућности. Док стојиш у подне видиш колико мало има купаца по продавницама. Да нам није цементаре Титан и њихових радника Косјерић би могао да се сведе на једну задругу и кафаницу…

Кафана има на претек. До душе све је мање оних који седе из мерака са друштвом па направе неколико тура. Задовољни они, задовољан газда. Времена су другачија, кафеџије звекну цену пића да се онесвестиш док у дисконту три пута јефтиније. Па шта да се ради него купиш ту неког пића и дружиш се у кућној варијанти а газде нека пију сами са собом. Дакле, кафану да отворим не исплати се а и банкротирао бих одма јер немам срца да дерем пријатеље и госте са ценама…

Да отворим неки смрдљиви ћошак са покер апаратима не пада ми на памет. На туђој несрећи узимати паре некако није хришћански. Ђавоља је то работа драги моји. Користити људске пориве и слабости зарад сопствених зарада је по мени дно морала. Дакле, од те врсте бизниса нема ништа!
Да сервисирам рачунаре не исплати се. Треба ти кеша да се опремиш, да имаш профи уређаје, резервне делове. Знања се има али капитала нема. Уједно моји другари то већ раде и не иде да им правим конкуренцију.
Да отворим секс шоп у Косјерићу не иде, пола њих би од вибратора мислило да је садаљка за леју лука и сл. Шалим се наравно, у Косјерићу не требају секс шопови, народ довољно има секса у главу и редовно их јебе власт ( извинте на изразу).

DETAIL_PICTURE_732335_77308003

Да отворим продавницу погребне опреме и то некако не иде. Јесте да је смрт сигурна инвестиција али имамо превише гробара у општини. Јесте да превише људи и умире али баш би било и превише да ја отворим тако нешто. Можда крематоријум али ко би жив осто од лудака да им печем прасиће и јагњад. Објасни ти нашем човеку да то није печењара 😉
Да продајем гаће на пијаци ни то не иде, јесте да су народ разгаћили али нема ту леба!

Размишљао сам да у Косјерићу отворим канцеларију за предизборна обећања. Мислим да је то сјајна идеја али на жалост, политичари су толико постали вешти у обећањима да им нема конкуренције.Али! Моја канцеларија не би само креирала обећања… Ево као би то било у стручном објашњењу…
Навешћу вам пример обећања које се не може испунити али може да траје до краја мандата…
Милијан Стојанић је имао сјајно обећање “ 100 радних места за један дан 1 јуна 2013.г. “ Бомбастично обећање и лудо радовање оних госпођа. Да је рекао, 100 радних места за један дан обезбедићемо вам ако све буде како треба. Али не он је звекно изричито обећање које се није десило. Да је користио препоруку моје канцеларије, сада би могао да загрми и оправда себе. Ево како би ја то рекао:
“ Ја знам драги моји бирачи и грађани да сам вам обећао 100 радних места за један дан, али исто сам рекао ако све буде уреду. Али, ова држава је уништавана, намножило се превараната који су злоупотребили моју добру вољу и поштење.
Овом формулацијом Милијан би продужио дејство обећања и овећао лудих радовања. Но, пошто су политичари тврдоглави и тешки егоисти, ништа мени нема од моје канцеларије…
Да не набрајам више идеје шта би могао, треба направити и осврт шта кад региструјеш фирму у Србији?

Вучић нам је рекао да је најмањи проблем отворити сопствену фирму и заиста је тако. Али, када је региструјеш и први дан отвориш схватиш да си направио чамац и испловио на море али држава ти буши дно чамца. Почнеш да вадиш воду кофицом а она цури ли цури. Таман затиснеш једну рупу ето ти друге, док се петљаш у вађењу воде и затискавању рупа ти завршиш на дну мора. ( Читај банкротирао си од намета државе)…
Дакле, када изгубиш радно место у Косјерићу не преостаје ти ништа него да прогуташ понос, памет, знање, идеје, креације и онако сав попишан одеш да радиш у хладњачу неки посао где стојиш и радиш нешто рукама као робот. Да би дошао кући уморан, зиман и схватио да је дан већ прошао, да немаш кад отићи негде са друштвом. Схватиш и да немаш ни неке паре да би могао купити себи достојан живот. Не дај боже да мораш у Елкок,ипак је боља солуција хладњача, мада је Елкок свакако бољи од италијана. У бре! Па има избора! Није да нема…

bankrot

Ћути! Има и горих од тебе… Констатујеш чињеницу да се све заснива на томе да има неко гори од тебе и да је то као нешто боље од твог горег…
Ипак сам за варијанту да ћу пре живети као пустињак негде у дивљини али достојно него повијене кичме онима који се богате на тешки рад и муку радника. Природа јесте сурова али ако је поштујеш она те увек и награди…

Advertisements
Mali predah na padini
#nature #survival #fujifilm #serbia
март 2015.
П У С Ч П С Н
« феб   апр »
 1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031  

Категорије

Архиве

%d bloggers like this: