Тешко је зборити истину…

Поштовани читаоци Мислионика, ових дана почећу са серијалом текстова о медијском стању у нашој општини Косјерић. Оно што нам следи уколико се сами не изборимо је потпуно медијски мрак и ниво општине када је имао на бандерама звучнике и то се звао разглас.

Ово сам ја да не побркате неког ;)
Ово сам ја а не радници Радио Косјерића 😉

Оно што као човек који пише о политичкој стварности и животу, морам вам рећи да трпим велике притиске који су јако лицемерни од стране локалне власти у Косјерићу. Пошто је сада актуелна приватизација Радио Косјерића, где је јако неповољна судбина радника овог колектива, власт покушава да наметне причу ону већ причану да цео колектив мисли да због мог писања и критика о њима је крив. Моје колеге не деле такво мишљење ( не сви ) али је јако срамно користити ову ситуацију да би се моје писање обуставило. Господин који је то рекао могу да му  поручим да брине о самом себи и да се запита колико је он успешан био у прошлости. Да ли је његово поштење у вођењу фирми толико добро да оне више не постоје? Чак се и поступак водио против њега. Сада је на власти исти такав и он треба да саветује и усмерава приватизацију радија. Па има ли те где правдо, памети и моралу???  Уколико се настави негативна кампања власти према приватизацији Радио Косјерића због мог критичког писања принуђен сам да предузмем разне Законске одредбе и да се обратим највишим инстанцама ове државе и тражим од исте заштиту… Јер после свих чињеница како ја могу уопште да верујем онима који раде у власти?

Господо политичари, да ли ја лажем да се живи сиромашно? Да ли ја лажем да нема посла? Да ли ја лажем да је куповна моћ никаква? Да ли сам ја обећао 100 радних за један дан и препород општине до краја ‘2013.г. Да ли сам ја поставио страначке људе по Јавним предузећима и општини? Да ли сам то ја господо довео општину да је пред гашењем? Да ли сам ја направио телефонски рачун од 100,000 динара? Да ли сам ја крив што је све мање људи који би овде остали? Вас боли ова тема јер је очигледна. До сада ни једна власт се није овако понашала, ви сте оличење диктаторског режима и једне малограђанштине.

Исти тај господин прича о некој економичности па пореди Радио 106 где раде један или два радника а нас је шест! Е па господине праведни и економични, где си ти да провериш како Закон функционише? Да ли је Закон једнак за све господине стручни? Како се на запиташ одакле и по којим аршинима једна локална радио станица може да се чује до Босне а државни једва по граду? По ком то Закону се третира једна а по ком друга радио станица? Од старта кршите закон јер исти не примењујете. А кад смо код морала, па како се то нико од вас не пита што један може све а други нека цркне? Али! Најважније је да замерате целом Радио Косјерићу на мом писању. Е па господо “ стручњаци “ не ради се то тако. Ја и да останем без посла ћу писати критички. Прво вам је Мислионик био мизеран али када сте видели и чули колико је овај блог постао читан ајмо да некако Ивана Стефановића ућуткамо. Ајмо да Иван Стефановић буде цео колектив. Мене нећете уцењивати радним местом, ја ћу пре просјачити него вас да се бојим. Ви нисте на страни правде па стога немам разлога да вас уважавам. Ви сте власт, ми живимо лоше и то је то! Нека грађани пресуде ко је крив, ја који критикујем лош живот или они који чине живот лошим…

Овај текст је мој револт као човека који не може да дозволи да га они који иза себе имају тамне прошлости вређају и желе направити негативцем. Ово нема везе са мојим колегама, Радио Косјерићем. И страшно сте наивни ако мислите да ће да упале те ваше ђилкошке методе “ завади па владај “…

Но, ових дана крећу текстови који ће се бавити на другачији начин о медијској слици општине Косјерић…

Advertisements