Дневник свакодневнице…

ТВ дневнике не гледам има једно пола године. Шта да видим у њиховим вестима? Вучић, Вучић, Вучић, Вучић, Вучић, Вучић, Вучић, Вучић, Вучић, Вучић, Вучић, Вучић, Вучић, Вучић, Вучић, Вучић, Вучић, Вучић…

Мој објективни дневник и информација је свакодневница наших живота. Не требају ми камере и монтаже телевизије, очи су једини објективни извор информација. Људи и њихови животи. Када станеш негде и посматраш народ видиш угашена бића која више немају ни радости ни оптимизма. Причам тако са разним приватницима који кажу да је све мање и мање купаца. Кад трафике више немају посла као пре годину дана онда морамо схватити да све оно што нам Вучић обећава је једна будалаштина. Не знам какав је то профил људи који му верује? Да ли су ти људи опседнути или толико затуцани да не виде своје прсле и окрпљене гаће? Зашто смо себи дозволили оволико подцењивање живота и зашто смо бацили под ноге достојанство?

Немам више одговора. Просто сам сведен да констатујем свакодневне поразе и узалудне покушаје да се пробуде људи из овог сивила. Вазда се измичемо, све нам се свело да устукнемо уместо да станемо и кажемо: “ Ало! Чекај бре, а где сам ту ја“?

Погледајте себе наспрам функционера. Шта видите? Ево ајмо од баналног примера. Њихово и ваше одело. Њихово одело је свакодневно и десет пута скупље од оног што чувате годинама да би ишли на свадбу. Једно једино које носате по весељима. Идемо даље…

Погледајте њихова свакодневна возила. Шта ви возате? Покретно ђубре које буџите често само да вас откотрља од тачке А до тачке Б.

За разлику од нас обичних људи политичари немају појма шта је то имати следеће бриге: кредити, задужења по продавницама, школовање деце, куповина код кинеза од гаћа па до неких дуксерица које прскају ко један или обуће. Сваки дан нам виси над главом кућни банкрот. Плате мизерне, све је скупо, сваки дан неки нови намети и притисци. Здравље попушта и молиш Бога да не завршиш у канџама здравства где те нико неће гледати.  Да не причамо о држави која те музе као непријатеља са својим наметима и онда схватиш да имаш неки бизнис где зарађујеш све мање и све то дајеш држави а ти се сведеш на црнчење које ти не пружа нормалан живот. А кад смо код нормалног живота, шта то беше?

Ово нису фантазије, ово није ТВ дневник где вам се појави Вучић који сам себе хвалише, сажаљева и бодри. Ово није пакет мера владе Србије. Ово је та да се изразим по нашки онако огорчено ЈЕБЕНА СТВАРНОСТ! И поред те стварности не могу да схватим ове разгаћене блејаторе што иду да берлају по митинзима СНС-а! Шта подржавате? Да ли вам се свиђа овакав живот у Србији? Да ли се толике године надате очигледним лажима вашег омиљеног Аце Вучића?

Volas-]vlado-Magarac-i-sarg

Advertisements