Перо и Перка

На старој Белој врби детлић данима буши рупу, преко пута моје куће решио је да се настани. Када је завршио све потребне мере, дошла је и госпођа детлић. Њега сам назвао Перо због свима нама познатог цртаћа, њу сам назвао Перка. Е, Перка је дошла да се усели у нови стан. Као и у сваком браку увек је било неких замерки па сам посматрао како се они препиру али увек нађу компромис. Но, док је госпођа Перка лежала на јајима, Перо би негде пред сам сумрак седео на грани и повремено правио рафале својим кљуном дајући до знања својој драгој да је ту и чува стражу.

http://yourshot.nationalgeographic.com/photos/5342944/

Данима посматрам овај пар а убрзо из рупе на врби зачуло се хорско цвркутање. Дошле су принове. А пре неколико дана пред њихово излегање, један Кос хтео је да упадне у кућицу, била је то беспоштедна борба између Пере који брани свој дом и Коса који је хтео на туђој муци да добије све. Видео сам да Пера губи битку и ако се борио као лав. Помогао сам му да отерамо Коса. Од тада, Пера нема проблема. А и ја сам одахнуо јер некако смо се сродили. Пера је зимус долазио на редовне оброке које сам остављао. Зими помажемо птице а оне нас увек награде својом лепотом. Имамо ми и свраку Гагулу који се излегао у близини, он редовно долази и више се не плаши нашег присуства. Никад нећу заборавити свађу између Гагуле и мачка Луке. Гагула је Луки дрпио парче уштипка. Жао ми је што тада нисам забележио камером тај тренутак. И Гагула је направио гнездо и као код Пере било је ту незадовољних грактања на конструкцију па је мученик морао да прави ново. Госпођа сврака сада има два гнезда, често борави у оном з које је имала замерки, а у новом по њеном кроју лежи се на јајима.

http://yourshot.nationalgeographic.com/photos/5336256/

Пера и Перка раде пуном паром. Сваки час хране своју децу, а она цвркућу без престанка. Из дана у дан им гласне жице постају дубље, претпостављам да се ближи тренутак када ће напустити своје гнездо. Будно стражарим са фотоапаратом.

Перо у акцији... Фото: Иван Стефановић
Перо у акцији…
Фото: Иван Стефановић

Оно што ме фасцинира код птица је да свако има своје задатке, нико се ником не меша у систем. Има испада попут Коса, али све иде природним складом. Пуно тога можемо од птица научити. На тој старој врби долази и шумски голуб Гриваш. Прелепа птица која зрачи племенито. Гугутке повремено дођу недељом и са својим специфичним летом прасну у небо и нестану. Славују вазда певају док се џивџани као мали мангупи шепуре на сваком ћошку. Моје другарице сенице слабије сада долазе јер како је природа озеленила имају изобиље хране па их чекам у јесен и зиму на још једно дружење.

А Пера управо доноси клинцима храну, Перка ће доћи још мало…

Застаните некада, посматрајте птице, видећете прегршт лепих тренутака а и тело се опусти а ум некако постаје оштрији…

http://yourshot.nationalgeographic.com/photos/5753272/

Advertisements