Зашто нам треба Радио Косјерић

Култура нема цену! Она је суво злато сваке нације. Она је свети грал који дарива поколењима једног Теслу, Пупина, Ненадовића, Шантића, Бећковића, Радмиловића и многе друге знамените људе који су никли у овој земљи. Без културе немамо матицу која ће у својој кошници  да окупи знамените људе који ће постати добри глумци, познати научници, доктори, механичари, војници… Ако нам се последњи жар културе угаси  плашим се да смо сами себи одсекли грану на којој седимо. Цео друштвени систем почива на култури. Она нам даје људе који се старају о нашем језику, уметношћу, изражавању, понашању, вештиннма и мудрошћу. Весници културе су од установа до индивидуа које се брину о њој.

aktivisti-preformans-kultura

Једна од установа културе је и Радио Косјерић. Дете које је рођено у малој вароши на обалама реке Скрапеж. То дете својим рођењем подарило је овој вароши сатисфакцију града. То дете заменило је разглас са бандера и уљудило нам вести и информације. То дете родило се далеке 1993.г. Бранили смо га од бројних покушаја гашења. Народ није дао на своје прво медијско чедо. Данас смо дошли у ситуацију када нам је културе потребно као жедним воде у пустињи да поново бранимо једино уточиште културних садржаја. Држава и власт решили су да забоду глогов колац на последње жиле куцавице културних медија.

Како ће ико из ове власти погледати у очи младе основце и средњошклоце који су нашли уточиште у овој медијској кући? Нико им није отварао врата ни нудио прилике, али Радио Косјерић увек је налазио време младим људима. Они стварају емисије културних садржаја, та деца креирају неки свет којег данас комерцијални медији желе да униште. Да ли ћемо дозволити да се угаси Радио Косјерић и остали медији слични њему? Да ли ми који не волимо Мале Невесте, Парове, Грандове, ријалитије имамо право и на свој део неба који се зове култура и укус? Због чега нас држава прогања затварајући нам једине изборе нечег што је нама по укусу? Зашто нам намећете кич и шунд? Зашто сте културу убили због пара када она више доноси користи овој држави него све ваше комерцијалне телевизије и радио станице. Ако морамо да вам доказујемо колико култура вреди онда сте се ви државници опасно приближили болести званој некултура!

Оно што је некада држава сматрала шундом за то је узимала порез и наглашавала шундом, ви данашњи државници сте подигли на пиједестал шунд а културу буквално гасите. Господо! Културу гасе непријатељи ове државе како би што лакше освојили једну нацију. Без културе нема ни широких сагледавања, нема ни интелектуалаца, нема ничега што чини врлину једне нације. Ви желите да нам се будућа поколења развијају уз примитивне пориве које вишамо сваки дан по медијима. Ваше вести су велики наслови а приче мале! Култура се брани последњим трзајима. Ослабљена је. Заваладала је популаризација гологузих сименталки које дају примере младима како је лепо живети као спонзоруша са широкоугаоним положајем ногу. Да ли је то та култура по вашим аршинима господо државници? Срамите се!

Без културе имаћемо неукусе спорта, музике, здравства, науке и свега што чини врлином. Гасећи медије попут Радио Косјерића убијамо последња упоришта културних садржаја. После медија да ли су на реду друге установе? По малим срединама као што је Косјерић, немамо више ни позориште, ни биоскоп, ни концерте. Нама је једино преостао Радио Косјерић…

Култура се односи на целокупно друштвено наслеђе неке групе људи, то јест на научене обрасце мишљења, осећања и деловања неке групе, заједнице или друштва, као и на изразе тих образаца у материјалним објектима. Реч култура долази из латинског colere, што је значило: настањивати, узгајати, штитити, поштовати. За културу постоје и друге дефиниције које одражавају разне теорије за разумевање и критеријуми за вредновање људске делатности. Антрополози културу сматрају дефинишућим обележјем рода Хомо.

Линк за петицију:“ Опстанак Радио Косјерића “ ( Кликни )

Advertisements