Тишина једне вароши

5 јуна 2015 од Иван Стефановић

Одржа се седница Скупштине у Косјерићу и после ње све је по старом. Ником ништа, ћао ђаци…

DSCF7556На врху Дома културе види се ко је заузео трон. Како су дошли тако културе нема. Идолопоклоништво истакнуто да се види. Чега се паметан стиди будала се поноси. Напредњаци су били у једној мањој канцеларији али сада су заузели велики простор. Уместо да тај простор посвете младим и креативним људима, они засели онако бахато.

С обзиром која група људи седи у СНС-у, Новој Србији и ДСС-у, не треба да ништа буде чудно што Косјерић нема више никакав културни и друштвени живот. На жалост писмени, креативни људи су побеђени. Сада коло воде типови који вазда нешто буџе, сређују, муљају…

Обесмишљен је морал, виши ниво свести и не постоји. Брига о човеку је заборављена, газе се живи људи. Никада човек није био оволико усамљен у Србији. Сведен си на себе јер људи су се повукли препуштајући да се истребљујемо у осами. Све нам се своди на чуђење када се угаси банка, радио, трафика или бутик или се прекрстимо када видимо колико људи нестаје са лица земље. Слежемо раменима јер се више не боримо за своја права. Пустили смо да нам лопови, муљатори кроје своје законе иза којих имају покриће да оно што је некад било противзаконито сада буде “ легално “.

Борба против ове пошасти је сведена на неколико нас који немамо стомак да преваримо бљутаву стварност. Доста њих мисли да смо плаћеници или будале. Тек када их снађе оно о чему пишемо и говоримо они те тапшу по рамену. Невероватна је затуцаност завладала. Ћорави код здравих очију. Заплашени без куражи дозвољавају да их битанге сатерају у ћошак.

Неша Галија лепо рече у својим стиховима:

“ Где сте се сакрили, где ли сте нестали? Да ли сте се стварно овде родили“?

Шта вас је народе мој натерало да радите по фирмама не примајући по неколико месеци плату? Шта вас је натерало да гутате и плаћате државне намете без поговора? Прећутали сте смањење плата и пензија. Вучић вас дрпа по новчанику и пландује као и Николић. Ћутите и уздишете. Погнутих глава сте дозволили да вас толико подцене хиљаду пута гори од вас.

Да ли сте свесни да Косјерић корачницом срља у гашење статуса града? Институције се гасе, нестају људи. Што рече један млад човек: “ Седим на Микачиној печурци и плаши ме ова тишина града. Нека смо варош а нигде гласа деце која се играју, нигде смеха, нека мукла тишина.“

Заиста са Микачине печурке посматраш неми град. Тек по нека кола прођу мостом и неколико људи. Схваташ да су људи ту и да су куће, зграде насељене људима који су изабрали четири зида. Јесмо се истрошили на силним демонстрацијама. После револуције нико није наставио да негује бунт, свест и достојанство. Просто су нас дискримисали а младе људе затуцали.

Омладина је годинама васпитавана друштвеним мрежама које уздижу тешки нарцизам и егоизам. Они живе за сликање из руке сваки час, дељење фотки и сакупљање лајкова. Самољубље, позерај своди се на беспоштедно буљење у мале екране телефона. Свест им је заробљена као буба у пауковој мрежи. Док матори проводе уз ријалити шоу, серије и дневнике Пинка. Свесних и бунтовних је остало у формулацији “ шака јада “.

Деведесетих смо ратовали, гинули и бранили државне границе, данас смо поробљени без и једног опаљеног метка. Данас трчимо ка онима који су нас убијали, тровали и мрзели. Данас имамо једног екстремног радикала који је преко ноћи постао екстремни европејац. Ми смо народ контрадикторан. Наш живот се своди на парадокс из мандата у мандат политичких структура.

А тишина ове вароши злокобно најављује пораз да смо изгубили битку без борбе…

Advertisements
Skrapez
#skrapez #serbia #fujifilm #river
јун 2015.
П У С Ч П С Н
« мај   јул »
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
2930  

Категорије

Архиве

%d bloggers like this: