А П О К Л А П С О Л И П С А једне вароши…

Рок за гашење локалних медија у државним оквирима се ближи. Прву јул је дан “ Д “ за све нас који смо у државним медијима. Конфузија приватизације, рокова све више говори да је држава одлучила суров обрачун са њиховим медијим из само њима познатих разлога.

image

Већ сада је извесно да законски рок не може бити испоштован. У старту постављен као нереалан, краћи за пола године у односу на све остале привредне субјекте који тај процес треба да окончају до краја 2015. године, уведен је под притиском медијских удружења која су се залагала да рокови буду што краћи.

Упркос помпезним најавама, до данас није објављен ниједан јавни позив за продају медија, који иначе мора да траје најмање 30 дана.

Додатну конфузију у случај унела је и измена Закона о приватизацији која је ступила на снагу, а која предвиђа да сва правна лица, дакле и медији, морају да изврше нову процену вредности капитала.

Уз периоду од неколико месеци, колико је потребно за спровођење пропратних процедура, медије ће нова процена капитала коштати неколико хиљада евра. Уколико се процена не уради, одговорном лицу у медијима запрећена је казна затвора до пет година или новчана казна од 100.000 до 1.000.000 динара.

Све то је наравно изазвало велику забринутост новинарских удружења, која су све време захтевала што хитније окончање овог процеса. Док НУНС на свом сајту има истакнут бројач који одбројава дане до завршетка приватизације и увођење обавезног пројектног финансирања медија, УНС апелује на Министарство културе и информисања да прекине ћутање и јасно саопшти да је рок за приватизацију продужен.

Представници Европске уније у Србији, како се наводи, више пута су јавно истакли да никада нису тражили приватизацију свих медија, већ искључиво транспарентност власништва и финансирања. Устав Србије, додаје се, предвиђа могућност да локална самоуправа буде оснивач медија, због чега су се СИНОС и Професионално удружење новинара Србије (ПРОУНС) обратили Уставном суду септембра прошле године са иницијативом да се утврди уставност сета медијских закона.

Ситуација је јако нереална и неправедна према запосленима у медијима. Пример је општина Косјерић.  Предлог министарства финансија је да свака локална самоуправа одвоји 2% од укупног буџета за информисање, наша општина није издвојила ни 0,2% , где је ту логика? Нормално зашто би и издвојили кад им је боље као што су и сада урадили, повећали себи плату, а од 1.јула имаће разлога још више да је повећају. Е то је политика наше општине и наше владе, радницима не могу да се повећају плате али помоћницима председника и начелницима може. Радници радија могу да иду кући јер за њих места нема у локалној самоуправи али зато новом систематизацијом за све носиоце јавних функција у Општини има резервно место у случају смене. Господа политичари газе преко живих људи халапљиво грабећи сваки динар себи док за раднике не маре. Чињенице говоре колико власт у Косјерићу не мисли о свом народу а за то су постављени и изабрани вољом народа.

Док се ближи прву јул дан када ће Радио Косјерић бити угашен, власт у Косјерићу забада крстачу поред пута коју ни Владика није хтео да благослови. Да не причамо о мостићу за неколико гробова у који је скрцано 10 000 000 динара. Небулозе власти у Косјерићу постају зреле за посматрање лекара за главу.

Крај једне вароши може да се назове  А П О К Л А П С О Л И П С О М

13, 000 динара је била моја плата петог јуна, не знам да ли ћу примити други део. Али зато плате председника општине, Скупштине, саветника и заменика су толике да њихов један део може да подмири две моје целе плате. И како човек да се више понаша? Ово је најмрачније добра једне вароши.

Шест породица од првог јула одлази на улицу, никог за то није брига. Неће то само бити случај нас који смо у Радио Косјерићу, многи после нас ће доћи у сличну ситуацију. Радници су потрошна роба политичких похлепника који чине власт како у Косјерићу тако и у Србији. Додворници и слуге сумануте политике Александра Вучића свесно нас гурају у пропаст. Одрекли су се части зарад власти. Јуде! Они више немају право да нам говоре о поштењу, они немају права ни да буду на власти јер дошли су као спасиоци обећавајући нам куле и градове а донели су нам незапосленост, беду и јад.

Време је да сви ми који не желимо ову власт и овакав живот да се покренемо, ускоро о томе идући пут у Мислионику…

zaustavimo-ubijanje-medija

Advertisements