Лепо вама, лепо њима тешко нама…

Јуче пролазим поред пијаце видим она стара кућа срушена. Чујем да је купљена. Море нека је, сад је бар јефтино покуповати по Косјерићу све, а поред овакве куповне власти милина пословати…

Како је кренуло бизнисмени ће покуповати локалне средине по Србији. А нису они криви, ми немамо пара а они имају. Нас држава дере сваки дан и смањује нам приходе а расходи никад већи. Постали смо она гологузија која је само важна за време избора, тада политичари смогну снаге некако да нам обрате пажњу. Заголицају нас обећањима, љубављу. После избора нас оставе а ми и даље патимо за тим данима када смо били важни.

Више ништа није важно, чему више прича, апел, убеђивање, изношење чињеница? Коме – чему? Заиста ми је постало досадно да будем једини који говори оно што нам се дешава. Препуштам вам причу, па кад боље погледам, вама је сигурно лепо чим се не буните. А ако вам је добро онда ништа…

Имам ја о чему писати, пустићу мало да дане душом ова власт. Нека се људи богате, нека имају плате веће од свих вас који рмбате и кичму ломите док они своје свилене гузе премештају по фотељама и то за суме које ви само можете да сањате. И даље трчите за њима, агитујте и верујте у Вучићеве реформе. Мени није лепо али изгледа да сам у мањини, а већина становништва у Косјерићу изгледа да живи потаман. Па што бих ја кварио већински леп живот?

ЛЕПО ВАМА, ЛЕПО ЊИМА, ТЕШКО НАМА…

Уживајте…

Advertisements