Побеђујемо у играма а у животу смо највећи губитници

23 јуна 2015 од Иван Стефановић

Прваци смо света! Еуфорија народа… Први пут сам то равнодушно пропратио. Победа у фудбалу а пораз на све стране. Немам снаге да се радујем спортским успесима наше репрезентације када животна игра са две леве ноге. Свака част младим фудбалерима али мени лично та победа ништа не значи у држави која сваким даном све више пропада и доводи народ до сиромаштва. Хлеба и игара каже она стара, али нама је само остала игра…

Еуфорична маса клицала је младим фудбалерима а док је друга маса негде тамо у гомили клицала: “ Вучићу педеру “! Медији ће наравно ту гомилу викача окарактерисати као сељаке који злоупотребљавају дочек младе репрезентације. Док са друге стране схваташ да је та маса људи потребна ( са и без викача ) за промене у овој држави. На жалост народ се више не окупља за сопствене животе, народ не жели да учествује у борби за свој опстанак, једноставно чека неку невидљиву силу да све промени…

Имамо ми ту клицу патриотизма, као што имамо и клицу светосавља али када то треба бранити у свакодневници нигде нас нема…

Утакмица достојанства је изгубљена, задњи смо на табели. Играмо тако што постижемо аутоголове. На табели имамо збир да постижемо поготке али нико не говори да сами себи пунимо мрежу… Капитен Србије Александар Вучић нас води у нижу лигу а преко медија нам све то изгледа као да смо у супер лиги…

Радост спорта је када имаш уређену државу, када проценти говоре да је незапосленост око 1% становништва. Када људи живе од својих плата а не од родитељских пензија. Када планираш летовање као нешто нормално, када не мораш да купујеш рачунар на 12 рата. Када путујеш, када имаш времена за друштвене разбрибриге. Када будемо имали такав живот онда спортски догађаји имају смисао и поенту.

Немам времена да се радујем победи фудбала јер фудбал не може да ми покрије рату кредита, не плаћа ми рачуне. Свакодневне бриге и опстанци на животној сцени не могу да ми пруже спортски успех репрезентације као нешто значајно када се осећам у држави безначајно.

Морамо схватити да сваки пут када подржавамо сваки “ успех “ дал’ спорта, музике и сл. Да дајемо легитимитет власти у Србији. Морамо се окренути решавању проблема. Морамо сви заједно да бојкотујемо све оно што даје легитимитет власти која нас све више срозава.

Морамо дати до знања држави да се ми питамо јер ми сваку власт и постављамо и дајемо јој легитимитет и она мора да ради за нас а не ми за њу!

Зар вам није јасно колико нас праве будалама?

У дубини душе драго ми је да смо прваци света у фудбалу и ватреполу, али као држава смо на дну светске табеле. Сматрају нас негатвцима, третирају нас као марву и од нас праве јефтину радну снагу како би они што више зарађивали на нашем зноју.

Уколико се настави ова равнодушна појава у народу, пробудићемо се као ритаве скитнице на раскрсници без путоказа. Бићемо гомила несклада, сива маса која више не види циљ, нема пут и нема себе…

Прелиминарно стање јавног дуга Републике Србије на дан 22.06.2015. године износило је 2.842.410.199.803 динара.

nasa-vlast-mali

Advertisements
Skrapez
#skrapez #serbia #fujifilm #river
јун 2015.
П У С Ч П С Н
« мај   јул »
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
2930  

Категорије

Архиве

%d bloggers like this: