Положај радника у Вучићевим реформама…

Бедан је статус радника у Србији. Сврстани смо у јефтину и потрошну радну снагу. Обесправљени и незаштићени живимо мизерно и подцењено. Ових дана на својој кожи осећам Вучићеве реформе и накарадну политику. Прво нам је смањио плате од којих нисмо могли да живимо, а онда нам је почео да гаси радна места да би осетили катастрофалне законе, права и уређености које он свима нама просипа по медијима…

Уз његово величанство звано Вучић од ЕУ дошла је разна политичка багра на локалну власт. С коца и конопца састављени, неспособни и неписмени ликови који дал’ намерно и по задатку или из пуког незнања доводе ову Србију до расула.  Све време нам причају како нам иде боље а нама све горе и горе. Уверио сам се у власт Александра Вучића, она је бездушна, проклета, себична и обесхрабрујућа. Рекох, смањио нам је плате, одузео куповну моћ малог бедног динара и угасио радна места. Ајде успео је у томе, али оно што се нама дешава као радницима је наставак вређања памети и крајње подцењивање људскости.

Моја фирма није ушла у процес приватизације. Није се знало ко пије и ко плаћа. Закони се разликују од министарства до министарства, од агенције до агенције. Свако тражи своја правила, ако једно не испуниш ти си готов. Нама није испунила Скупштина општине један једини услов. Искрено, схватио сам да нису намерно то пропустили већ су једноставно неинформисани, незаинтересовани и неписмени да воде општину. Ми заправо немамо способне кадрове, немамо стручна лица која ће да раде свој посао али зато су увек први када треба оцрнити оне који то примете и изјаве јавно.

Мој статус у предузећу је очајавајућ! Јул месец радим џабе, плате неће бити, фирма није ушла у процес приватизације и молиш Бога да бар добијеш бедну отпремнину. Право на Биро смо изгубили. Нико нема одговор шта, како и где? Председници се фрљају демагошком причом. Немоћни су и неспособни. Задесило их оно о чему нису сањали. За време избора су толико лагали и обећавали да им се сада све то враћа али на жалост преко наших леђа. Хвалили су се да имају велики утицај, да су способни и кудили су претходике. А сада у пракси просто видиш колико они појма немају са животом. Искрено, ја сумњам да би им поверио да овце чувају и то ограђене тарабом…

Доведени смо до те мере да се сам гадиш себи што уопште седиш у овој фирми. Гадиш се над понором којег ти све време приказују као рајско острво. Сада када смо бачени у амбис они вичу за нама тако је морало бити, тако је држава одлучила. Добро, држава је тако одлучила али исто тако ова јадна држава има некакве законе који обезбеђују права радницима али њих просто нема и сведени смо на чекање. То вам је исто као да кућа гори а ви морате да у њој боравите док вам не јаве има ли воде за гашење или не…

Аветно изгледају она силна хвалисања председника општине Косјерић за време и после избора. Сада видиш колико он нема ништа од оног што је причао по медијима. Хорор прича једне лажи. Ми ћемо 100 радних места за један дан, те препород општине до краја 2013.г. Чуда и чудеса нам обећаваше а сада видиш проклетство лажова због којег испашташ ни крив ни дужан.

Председник Скупштине критикује закон али и даље учествује у политици која је тај закон донела. Слична прича лопова који су на суду рекли: “ Ја нисам крао, ја сам само држао мердевине “…

Тежак и чемеран је положај грађана Србије. Сада то доста њих не примећује, малина ублажава чињенице, али и то ће се за 2 месеца потрошити а онда следи агонија друштва. Следе нови откази, следе нове беде и сиромаштва. Заиста више не знам шта треба да се деси Србији да би схватила какви скотови је предводе и воде у сопствену пропаст…

nasa-vlast-mali

Advertisements