Приче из воде… ( 2 део)

13 авг 2015 од Иван Стефановић

Код Маслаћа у кафићу проводили смо једно здраво дружење уз рок музику. Буцо је био газда а ја сам пуштао музику. Нешто не могу да превалим име Ди Џеј јер појавом тих титула умрло је једно доба када су људи стварали ангажоване песме, сањали отворених очију и били у стању да подигну људима свест на виши ниво. Дакле био сам код Буца пуштач музике 😉 Пуштала се у то време мјуза попут Рибље Чорбе, Парпла, Дорса, Кербера, ЕКВ-а итд. Били смо заклети да док смо ми ту неће бити народњака. Једне прилике ушао у кафић тип пун лове и тражи да му пустимо неки народњак. Наравно да смо га одбили. Он понуди 100 марака Буцу да пустимо му песму. Буцо каже: “ Питај музичког уредника ако он одобри и ја сам одобрио“… Наравно да сам га онако ладњака одбио и ако нисам имао ни динара у џепу али част је част…

Време дружења и свирке.

Време дружења и свирке.

У то време буде тај догађај легендаран. Кафић је био увек пун. Различите генерације младих људи уживали су у једној здравој атмосфери. Сећам се када смањим музику и дигнем руку а оно кафић цео пева од Уличних Анђела “ Браћу “. Да се смрзнеш на тај диван призор. Буцо је имао слуха за све нас. Знао је да се постави како треба са свима. И ми смо то сви поштовали. Једне вечери дошао Димче и Зилџо. Седели нас три и само се некако нађоше три акустаре. И сада жалим што нисмо то снимили. Тај трио те вечери имао је неко лудачко надахнуће које се како кажу једном деси. Свирали су у неком блуз фазону “ Месечину “. Трубачка ствар се преобразила у неку рок – блуз. Препричавала се та свирка дуго времена. Никада се није више поновила а и сећања на њу су избледела али врзмају се ту по крају…

Ја као пуштач музике ;)

Ја као пуштач музике 😉

Први разред основне школе мени је тешко пао. Имао сам све време овог света, дечју машту, играње и предивно детињство. Ух како сам мрзео да идем у шрви разред. Плакао сам ко киша да не кажем ко… Годину дана сам био играчка плачка. Учитељица ми је била Јулка Пашић. Ма џаба финоћа, сладуњава утеха, нећу ја у ту школу и тачка. Плачем ја ал’ џаба, крокодилске сузе не помажу. Ја нећу у школу а сви други оће да ја идем у ту школу. И једног дана бану на врата чувени Рајко поштар. Уручи плави коверат. Читају моји на глас. “Ако Иван Стефановић од сутра не крене у школу, милиција ће доћи и одвести у затвор његове родитеље.“  Избечим се ја, видим плави коверат, печат. Куку наопако где да ми моји иду у завор. И престанем плакати, кукумакати, пођем у школу онако сав фин па се после претворим у једног несташног дечака. Ма као а је Дејан Цукић гледао у мене и написао песму… Тек касније после много година моји ми признају да су у Елкоку моја мајка и њена пријатељица сковале заверу. Оне су послале писмо, печат је био од синдиката а шта сам ја знао шта је синдикат, стоји петокрака на печату то онда мора да је то и ништа друго… Та завера није да је успела него ме натерала да се покренем. Сада док пишем смејем се гласно на моју наивност. Лепа времена бре!

Био сам у принципу као мали јако цвељив што би рекле бабе. Дозвољавао сам да ме малтретирају док једном мој покојни отац Божо није дрекно на мене и рекао: “ Још једном добијеш батине а да ниси узвратио, први пут ћеш од мене добити батине “… Те речи мог оца биле су за мене благослов, откровење. У почетку сам добијао батине али све су мање ме нападали јер сам све више пружао отпор. Тада сам почео да се интересујем за борилачке вештине, од клинца којег су сви малтретирали данас сам мајстор борилачких вештина који је научио на десетине ученика да се бране. Живот ти просто намакне дешавања која утичу на даљи развој. У праву је Звонимир Ђукић Ђуле кад каже: “ Све што кола и треба да кола “…

Нисам волео екскурзије. Некако ми је то било губљење времена. Пошто сам тренирао у чувеној Загребачкој Кунг Фу школи и путовао сваки викенд тамо, верујте ми да ми је екскурзија била напорна. Није ми било напорно да сваког петка после школе седам на воз и преседам у Београду како би се упутио у Хрватску престоницу. 650 километара у једном правцу. Дођем код мог покојног ујака Ивана Јешића, преноћим, одем на тренинг у суботу и недељу и запалим натраг кући. Колику сам ја имао љубав према тренинзима то само ја знам. Никада нећу заборавити подршку мојих укућана. Забазам ја у школи због Кунг Фуа. Окинем шести разред и шта ћу, скуњио се у кући а мој отац долази и каже: “ Добро, овде си упрскао, поправићеш али немој да упрскаш у томе што волиш и улажеш велику енергију“… Те очеве речи су од мене створиле личност. На жалост није доживео да види моје успехе у борилачким вештинама. Био је сјајан пријатељ са мојим учитељем Славком Трунтићем. Није видео доделу мајсторске дипломе, није видео како његов син предаје Винг Чун Кунг Фу пред 120 људи…

Једне прилике кад сам био трећи разред основне, седимо ти ми тако иза куће са комшилуком. Ја као клинац волео сам да се тискам међу маторцима и слушам приче. И сећам се као да је било јуче. Топло летње вече, звезде на небу сијају ко никад. Ја буљим у небо и кажеммајци: “ Кад ћемо да се вратимо кући “? Сви су ме забезекнуто погледали правећи паузу у неколико секунди и наставили своје приче… Често гледам у небо и данас дању. И даље имам утисак да ми је негде горе кућа а да сам овде дошао да одслужим војни рок…

Никад нисам волео народњаке. Стицајем околности моја сестра је слушала Сребрна Крила, Генерацију 5 итд. Данима је грамофон вртео плоче из Југотона. Једне прилике одемо породично у Ваљево а тамо се драги моји читаоци налазила продавница грамофонских плоча “ Југотон “. Загребачка наклада носача звука. Уђемо у продавницу а тамо хиљаду плоча. Ја клињар зино па пуним очима скенирам рафове. И навалим да ми купе малу плочу. Била лепа слика на омоту. Пустиња нека, дрво а иза дрвета планина. Ни мање, ни више ја искукам да ми купе сингл плочу групе Смак “ На балкану – горе доле “. Верујте ми и данас дању имам ту плочу.

Моја прва плоча

Моја прва плоча

Појма ја нисам имао ко је Смак али касније сам постао њихов велики фан 🙂

Наставиће се…

Advertisements
Posle kise
#flowers #rain #fujifilm
август 2015.
П У С Ч П С Н
« јул   сеп »
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31  

Категорије

Архиве

%d bloggers like this: