Збогом Радио Косјерићу…

Сутра идем да предам кључеве од студија и редакције. Радио Косјерић више не постоји. Још памтим 1994.г. Тада сам почео да радим емисију “ Чекајући петак“. Превише сам себе улагао у тај медиј. Ни сам не знам колико ми је пружио задовољства, среће али и туге, нервозе и стресова. Не жалим ни један дан проведен на том дивном послу. Кроз радио сам научио све. Мотивисао ме да напредујем у многим правцима. Стварао сам многе радијске емисије, стварао сам безбројне рекламне спотове. Унапређивао сам своје знање у рачунарима. Данас када се окренем иза себе могу само да се захвалим том радију што сам постао човек са знањем.

Студио Радио Косјерића
Студио Радио Косјерића

Кидисали су многе власти на овај мучени радио. Време Милошевића било је туробно и мучно. Забијали су нам у каблове шпенагле само да се не би чули. И то смо преживели. Даноноћни рад под сиренама и опасности од бомбардовања. Били смо уз свој народ све време уз све недаће. Веселили смо се са народом. Био је то медиј који је свима излазио у сусрет. Не могу ни да се сетим колико је деце, омладине, уметника прошло кроз наш студио. Помагали смо и рок бендове попут: Уличних Анђела, Алкатраза,Неона, Но Етно…  Деца су имала своје радијске емисије. Бранили смо културу голобради, сами на ледини против опаког противника званог комерцијала… Тукли су нас са леђа, изнутра и споља. Трпели смо и радили…

Када сам био директор овог медија изгубио сам здравље. Тек тада сам схватио колико политичари не воле медије и жели их под својом шапом. Хтели су и онда да нас угасе. Мојим политичким утицајем радио је спашен од оне накарадне приватизације. Таман смо се коварнули и покренули онда су дошли жути на власт и хтели пошто – пото да га угасе… Бранили су нас тада из опозиције. Сећам се саопштења Нове Србије како нас брани а онда ти новосрбијанци заједно са напредњацима и ДСС-ом нас докрајчише. Политика је курва, вазда било…

Радио Косјерић као и остале радио станице убио је Александар Вучић. Не зато што је он то хтео, него зато што му то наређује гомила скотова из иностранства. То су они скотови које је он називао сатрапима деценију ипо. Сада он служи те исте сатрапе. Дакле, Радио Косјерић убили су сатрапи. Сви који служе ову власт сносе кривицу. Сви служе једног господара…

На жалост Радио је нападнут у најгоре време. Народ у депресији, равнодушној агонији није ни приметио а и не примећује како губи тло под ногама. Гасе нам полако све оно што је будило. Радио Косјерић су избрисали а да то скоро нико није ни приметио…

Ових дана сам приметио какви су људи. Политичари су испали највећи скотови које сам икада видео до сада. Оне улизице што им служе су нормално љигаве. Била је ово игра живаца. Уморан сам од свега. Разочаран сам у многе људе којима сам веровао. Борба неће престати…

Хвала ти мој дивни Радио Косјерићу што си ми пружао да стварам, учим и поклањам. Хвала ти на ухлебљењу, хвала ти на свему.  Док сам жив памтићу те јер сам кроз тебе помагао Цркву, школство, културу, традицију, болесне, невољне… Пружио си ми тај осећај давања.

Последња заједничка фотографија у Радио Косјерићу
Последња заједничка фотографија у Радио Косјерићу

Хвала и свим мојим колегама на дружењу толике године.

Збогом 88.9 Мегахерца ФМ стерео…

Твој Иван Стефановић

радио

Advertisements