Ритави они, ритави и ми…

17 сеп 2015 од Иван Стефановић

Да се разумемо, жао ми је ових избеглица као и избеглица са Косова, Босне, Хрватске. Жао ми је сваког човека који мора да бежи са свог огњишта због крвавих ратова. Жао ми је највише деце…

656981_presevo-tanjugdimitrije-nikolic-3_f

Али! Ух то али увек буде непожељно код нас…

Дакле, али смета ми једна чињеница колико смо ми манипулативни народ.  Гледам само колико се по друштвеним мрежама деле фотке избеглица. Те ми смо хумани, ми смо добри, ма ми смо небески народ. И сви ти који деле те фотке не виде ону баку како пребира остатке хране по контејнеру. Не види оног деку што сам живи на селу без икога и једва подиже секирче да нацепа дрва. Не видимо ни Перу, Ђуру, Бошка, Милана, Андрију и сијасет људи којима треба помоћ. Они немају где да побегну. Остају на својим огњиштима до краја живота. Сваким даном све смо сиромашнији. Држава нас убија неком својом додворничком политиком која из дана у дан производи све више ритавих и гладних. Људи остају преко ноћи без посла. Људи умиру од брига, пресија. Пуцамо по свим шавовима.

Шта наша држава ради свом народу? Па хвали се како испуњава услове странцима. Оним истим који не желе избеглице из Сирије. Онима који су узрок избеглица са Косова, Хрватске, Босне… Успех Александра Вучића је само у испуњавању услова. А ти услови које он испуњава производе јадну слику народа у Србији. Гледам слике избеглица, спавају у шаторима. Наши сиромаси живе у картонским кутијама, немају ни шаторче у вредности 3000 динара. Наши старци живе у кућама које су руина и могу сваки час да им се сруше на главу.  Средња класа становништва више не постоји. Људи раде по фабрикама за минималац. Тај минималац када приме и пођу кући плаћајући држави дажбине, врате се без динара.

Очај...

Очај…

Али зато лицемерје цвета. Саосећамо се са избеглицама, помажемо их, причамо о њима, сликамо их. А тамо неприметно једна бака пропиње се на прсте брљајући по контејнеру да нађе залогај да не би умрла од глади. Нема је на сликама, нема је у причама, нема је у друштвеним мрежама. Она није битна. То је горка и сурова истина.  Велики смо другима а себи највећи душмани. Поново смо испали највећи магарци у низу политичких игара.

Њу нико не види...

Њу нико не види…

Дозволили смо да нам други кроје животе. Никако да се као народ ујединимо у једној јединој ствари а то је да живимо бољим животом. Не! Ми смо се погубили. Свели смо се на политичке таборе који нас праве будалама. Највећи шљам нам је запосео институције државе. Гомила неписмених ђилкоша седи у фотељама и фигурира функције.

Ево, сада ако би народ гладан кренуо на митинг из протеста, дошли би ови Вучићеви да их бију. Зомбији СНС-а. Испрани мозгови и потрошна роба политике. У шта смо се то претворили? Чега се аман људи више плашите? Па зашто грчевито чувате оно што немате да ће вам неко узети а све вам је узето.

И ајмо сви да помажемо избеглице. Ми смо хуманитарни, ми смо небески народ који нестаје јер себи не помажемо. Ајде сада да нас 50 крене да бежи из Србије. Па пола би нас се вратило поломљених руку и ногу, неке би и поубијали. Шта има да се лажемо. Као ми поручујемо свету како смо добри. А свет нас презире јер нас види ритаве, манипулативне и несложне. Џаба сва ова фама око избеглица. Нас свет презире због нас самих какви јесмо. Ми се одричемо своје културе и традиције а цео свет је чува и негује.

Битно је да наш премијер испуњава услове онима који су узрок навећих несрећа овог људског рода… Ко јебе свој народ, битно је да изађе на ТВ и хвали се како су га похвалили што им испуњава услове који посатира народ…

Лаку ноћ…

Advertisements
Skrapez
#fujifilm
септембар 2015.
П У С Ч П С Н
« авг   окт »
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
282930  

Категорије

Архиве

%d bloggers like this: