Кртице…

8 окт 2015 од Иван Стефановић

Док се по телевизијама баве виртуелним животима старлета, избеглицама и Вучићевим хваљењима што га хвале они који су нас убијали, стварни живот има суморну слику просечног сиромаштва. Главне теме су како смо ми ето прихватили избеглице у Србији. Ми гоље изигравамо велико срце. Ми гоље градимо Београд на води, ми гоље уживамо у фармама, паровима и братовима. Ми гоље продајемо сопствене фирме јер смо гоље и не знамо боље…

Месецима не гледам уопште домаће телевизије. Потпуно сам се одвикао од дневника јер ми иду на нерве. Не слушам ни један радио јер немам шта да чујем осим да је Вучића похвалио неки амер како идемо ка неком светлу а ми постали кртице. Све ређе излазим у варош јер немам шта да видим осим оне устаљене рутине вароши да се пробуди, прегура дан и легне за нови…

Пресахнуле су ми оптимистичне идеје. Свака нова се сурва низ амбис јер немаш где да је пласираш. Време креативаца је најтужније. Сведени смо на неколико привилегованих у медијима а остали живе на маргинама. Све стоји. Као да смо читав друштвени систем бетонирали. Као да смо кипови који стоје и чекају птице да их серу. Утеху тражим у мојим верним пријатељима књигама. Читам сатима, записујем оно што ме импресионира како бих касније то могао другима поклонити. Али данас мудре речи злокобно зјапе на фејсбук страницама.

Време се покварило, већ је хладније, сипи киша и мање ћу имати авантура по природи. Долази краћи дан, мрак почиње своју доминацију. Људи ће још више проводити време уз ријалитије забаве и дневника. Највећи ријалити је заправо дневник. И све се своди на лаж…

Најгоре је то што смо сами себе почели да лажемо. Нешто нам се десило када више немамо воље за борбу против неправде. Нешто нам се сломило у свести. Седимо као кипови које серу не птице него политичари. Повранили смо од силних фекалија разних сератора на функцијама.

Не знам до када ће нам све ово овако ићи. Више не видим ни потребу да указујем на светло, на неправду. Мрак је прихваћен као опште добро и свако помињање светла кртицама смета.

Једног дана ваљда ће нека сила успети да  нас покрене, до тада бауљајмо по мраку…

Advertisements
Skrapez
#fujifilm
октобар 2015.
П У С Ч П С Н
« сеп   нов »
 1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031  

Категорије

Архиве

%d bloggers like this: