Перспектива…

5 нов 2015 од Иван Стефановић

Прође и други месец како нема посла и како сам остао без истог. Радио Косјерић као да никад није ни постојао. Не треба да се чудимо, тако то бива и са људима који нестану са животне сцене. Оно што је по мени као човеку болно је та равнодушност према свима који страдају…

Покушао сам свим силама да покренем посао али то је апсолутно немогуће урадити овде у овој општини. Овде просто немаш тржиште, овде те неће ангажовати да нешто зарадиш, заобиће те у широком кругу и ангажоваће неког са стране који ће одрати са ценом и пружити осредњи квалитет. То је тако овде у Косјерићу. Овде си добродошао само ако ћеш џабе радити, друге опције не постоје…

На жалост изгледа да ћу бити приморан да одбацим све оно у чему сам улагао двадесет и једну годину. Изгледа да се морам препустити колотечини, обући плави комбинезон и замастити руке у неком погону. Радићу 3 месеца у сезони по 10 сати а онда кад дођем кући нећу имати воље ни да пишем, стварам и креирам оно што сам толике године радио. То је просто тако…

Две деценије улажеш у стицање разних вештина, знања и опреме да би на крају схватио да је ово Србија и провинција. Све су очи упрте у Београд и шта год било из  престонице је врхунско и ненадјебљиво.

Косјерић је запечаћен буздованима који владају, приватним предузетницима који имају кеш а сви остали могу само да ћуте, гутају и да се сагињу. Ово више неће бити градић грађана већ изнајмљени комплекс са зградама и домаћинствима. Куповаће нам улицу по улицу и наплаћивати путарину…

Промовисао сам фотографијама Косјерић по целом свету. Само кроз у видео презентације Кунг Фу клуба Косјерић је видело преко 100 000 људи а и више на многим угледним сајтовима. Све је то у овој вароши свирце к….е. Они који седе по цео дан сматрају да је то неважно.

Моја Кунг фу школа је стуцана политичким марифетлуцима. За нас не постоје просторије за рад и ако никада нисмо тражили ни динара од општине. Наша школа је позната широм света, моји видео клипови са инструкцијама се презентују на многим званичним сајтовима борилачких вештина. Али у Косјерићу не можеш да добијеш простор за обуку. Све то што људи широм света цене и стручни су у томе овде у Косјерићу те окарактеришу као последњег бедника.

Шта год да смо покренули неки буздовани би то сасекли. Дакле, сваки покушај за опште добро није погодан у овој вароши. То знају сви моји ученици а било их је преко стотину када смо остали без термина у спортској хали. Још тада су протерали 120 ученика напоље. Конкуренција је чудо, не побеђујете успехом већ везама…

Није то само у спорту, сва врата креативних идеја била су ми залупљена пред носем. До душе када радиш џабе сви те воле. Урадиш једном бесплатно одмах се то подразумева и за у будуће. Уместо да неко каже: “ Ајмо овом човеку нешто некад и да платимо “… И на крају свега схватиш да овде немаш шта да тражиш у идејама, креацијама и сл. Ако случајно нешто покренеш сматрај сутрашњи дан да су те оцрнили најгорим карактеристикама…

Изгледа да је једини начин да зарадиш за рачуне у Косјерићу да пребираш малину или да стискаш дугме неке машине на одређено време…

Овде кад умреш два до три дана причају о теби. Први дан су разне дијагнозе порока а задњи дан је констатација да је то тако и ништа више. Живе људе са идејама сахрањујемо ко један без икакве савести…

Перспектива у општини Косјерић је само у политици са добрим лактовима и подмазаним аналним отвором и језиком за лизање свега и свачега…

Advertisements
Mali predah na padini
#nature #survival #fujifilm #serbia
новембар 2015.
П У С Ч П С Н
« окт   дец »
 1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
30  

Категорије

Архиве

%d bloggers like this: