Три бунара један премијер служи…

Нада умире последња каже стара народна… Опет, када мало боље размислим, та изрека је можда и дијагноза за оне који слепо верују Александру Вучићу. Замишљам оне који га воле како су упали у бунар. Вучић с веремена на време им се појави одозго и саопштава следеће ситуације…

Браћо, издржите, почели смо да правимо конопац довољно дуг и јак како би вас извукли из бунара. Свим силама се борим да се тај конопац уради али неки око мене они бивши на власти упорно покушавају да конопац исеку…

Народ у бунару поче да се комеша, неки се радују, шта неки, сви се скоро радују. Само неколико њих у ћошку бунара гунђа. А зашто ми да чекамо њега и конопац када можемо се попети горе тако што ћемо стајати један на другоме?  – повика опозиција бунара…

бунар1

Шта! Ви не верујете премијеру. Срам вас било, он има времена да се нама појави одозго и утеши нас. Бори се за нас свим силама али ви га спречавате у томе – повика већина… Али, људи, пропадосмо у овој мемли, води, нестаје нам хране, још мало смо голи и боси – аргументовано ће опозиција из бунара…  Ви издајници и лопови, само би да дестабилизујете нашег премијера. Он се бори за све нас у бунару а ви дестабилизујете бунар! – Огорчена већина претуче опозицију…

Живећи тако у бунару и гледајући на небу ријалитије и дневнике, народ се навукну на ништа. У принципу дај шта даш и осећај се уважено кад ти се премијер лично обрати одозго. Једино опозиција, ту и тамо по неки интелектуалац би покушао да им предложи да се организују и сами изађу из рупе, но партијски фанатици би то сматрали светогрђем па би их на јавним скуповима путем таблоида компромитовали разним недоказаним аферама и свели их да су слуге тајкуна. Када би прошло неког времена и када би се нека сумња у премијера повећала, на врху бунара где се види светло недостижно задесила би се некакава афера, представа где би маса поново постала опијена призорима.

Појави се једног дана викар премијера са речима: “ Народе! О, наореде! Сутра ће вам премијер доћи и саопштити радосне вести“…

Кретоше некима сузе радоснице, неки почеше да вичу опозицији: “ Шта је неверне Томе, ко је сад у праву? Видећете сутра кад одозго се спусти леп, дебео конопац са чворовима и када понемо да излазимо из ове рупе. Ма вас и не треба да извлачимо какви сте “… Са нестрпљењем народ из бунара дочека сутрашњи дан и дође премијер. Чим се појавио почеше му клицати, почеше да пљују у дланове чекајући конопац да се пењу а онда премијер рече:

“ Народе мој, у овим тешким данима издражли се муку и веровали у моје реформе. Ово је историјски тренутак за све нас и радосна весто. Успели смо после три године да упредемо три нити за конопац. То је за оне издајнике мало али то је далеко више од њих који нису ни прели конопац. За три године имаћемо пола дебљине конопца. Мало ли је народе мој? Боримо се да достигнемо сву дебљину. Знам да вам је тешко доле ево и мени је као да сам са вама доле и ако сам ја горе… “ – рече премијер

Но, неко из опозиције викну: “ Ми ћемо сами да се извучемо из рупе“… А премијер ће онако срдито њима: “ Ви да водите народ из рупе поре мојег конопца који предем из дана у дан и ако ме ви доле саплићете у рупи а ја горе ипак вам одолевам. Народе мој верни, не наседај на њихове приче, то су тајкунски зликовци. Чекајте у рупи и трпите. Гледајте ријалитије, афере и борит се против ових издајника“… Оде премијер а неки кришом трљаше дланове о себе да скину пљувачку. Нема ништа од пењања али нада остаје…

Неко је кришом објавио на папирићу следећу поруку:

“ Ако будемо сложни, сами себе ћемо извући из рупе, неће нам требати канап. Ако будемо гајили наду у премијера, развићемо шкрге, очи ћемо добити кртичије а уместо прстију канџе. Постаћемо бића која нису изашла на светло и уместо њега прихватићемо мрак и начин живота у тмини“…

Vucic_43

 

 

 

Advertisements