Од Слобе до Вучића… ( Политика у Косјерићу)

Немам појма зашто сам се учланио у СПО. Био сам млад и читао сам књиге Вука Драшковића. На часу српског свако је требао да преприча модернијег писца из Србије и кад је дошао на мене ред ја кажем: “ Вук Драшковић, Нож“… Професор Свето Лазаревић ме бледо погледа и викну: “ Седи магарчино “… Тада сам био љут а сада из ове перспективе то што ми је рекао Света мени звучи као благослов. Испао сам заиста највећа магарчина што сам читао књиге једног политичког болесника званог Вук Драшковић. У СПО-у сам релативно брзо напредовао али онај идеализам, мењање света на боље временом је бледео…

СПО у Косјерићу био је специфичан. Ми смо вазда били тврдоглави, често у сукобу са централом у Београду. Нама је Даница Драшковић једно време забранила страначке новине “ Српска реч “ јер нисмо их послушали са ким и како да идемо у коалицију. Била је то једно време добра екипа људи који су држали до части и народа. Али ма колико се ми трудили да будемо добри, лидер Вук Драшковић нас је убијао и срамотио на сваком кораку са његовим суманутим одлукама и преокретима. СПО нису уништили политички противници већ сам Вук Драшковић. Многи данашњи политичари потекли су из СПО-а. Данашњи председник Скупштне општине Косјерић, Драган Тулимировић био је у СПО-у. На локалним изборима ДС и СПО узимају власт у Косјерићу. Били смо једни од ретких општина које су узеле власт као опозиција. Сећам се ја радим тада чувену емисију “ Вера светих “ и радим специјал о манастиру Острог са аутентичним аудио записима. Упада Драган Тулимировић који је тада био нека мустра у општини ( не могу да се сетим чега) и прекида емисију о Василију Острошком да би демантовао Танасија Пауновића за нешто у вези канализације… Уместо да буде стрпљив да не прекида причу о Острогу он је бахато прекинуо емитовање да би причао о говнима… Тада сам први пут почео да увиђам неке ствари у политици…

Ако мислите да странке раде за народ онда сте јако наивни… Сведок сам како се нешто одлучује. У СПО-у вазда и увек све се врти око породице Косорић. Многи су због тога напустили ову странку. Мире Косорић заједно са Драгим Јовановићем хтео је да оснује странку Боривоја Боровића оног адвоката. Хтели су да преузму просторије СПО-а. Ја сам их спречио лично уз помоћ мог пријатеља званог Ито. Да сам некако могао да завирим у будућност, требао сам им то дозволити, сада не би постојао овај срамотни СПО у Косјерићу. Но, касније ја као секретар СПО-а у Косјерићу напуштам огорчено странку због Пера Мисаиловића и одлазим у сродну странку Нову Србију. Али морам вам испричати како су будале избациле СПО из Парламента и то наше будале из Косјерића…

Одемо Перо Мисаиловић и ја у Ужице на састанак Златиборског округа. Требало је гласати за предлог ко ће да буде народни посланик. Ја сам био против тога да Мире Косорић буде народни посланик само због оне чињенице да је хтео да руши СПО у Косјерићу. Ја сам био за опцију човека којег је уједно и хтео СПО из централе, заборавио сам му име, али човек је тада био директор путева. И на крају и Пера и ја заборавимо на Мира Коса… На жалост, Петар подржи неког Буквића из Пожеге и овај добио највише гласова и постане посланик. Мене у Косјерићу разапну као издајника и ја наравно одем из СПО-а. Али не прође ни месец дана, господин Буквић напушта СПО и прелази у Нову Србију а СПО остаје без посланика у Парламенту. Тада сам умирао од смеха целој тој екипи наивчина. Нико ми се ни данас дању није извинуо што су се о мене онолико огрешили…  Да је победила опција коју сам ја подржао, СПО у Косјерићу имао би тада два рачунара, добру суму новца са којом би изашли на изборе. Имали би човека из путева који би нам излазио у сусрет за време кампање. Али не! Све су то препустили Новој Србији…

А у Новој Србији све познате фаце из СПО дана. Како су се веселили кад сам прешао у ту странку. А иначе сам био шеф изборног штаба коалиције СПО-Нова Србија када смо одували све странке и освојили највише гласова. Измислимо караван који је имао ротациона светла, разглас и у средини колоне добар ауто са затамљеним стаклима. Људи су нон стоп мислили да Веља и Вук обилазе Косјерић. То је био маркетиншки трик из мог табора који је донео резултате…

Нова Србија је била тада састављена од нормалних људи. Али полако су се увлачили позадинци попут Драгана Тулимировића, Љубише Митровића, доктора Илије итд. Нова Србија зависила је од Веље Илића путара. Сва политика сводила се на крпљење путева, насипање и асфалтирање. Једном сам на састанку рекао зашто не проширимо причу, зар смо ми путарска странка? Драган Тулимировић Тули ми ладно каже: “ А шта смо друго Иване “? Веља Илић је из неког разлога био болећив према Косјерићу. Давао је капом и шаком из свог Министарства. Не знам како је трпео Зорана Милића који је попут детета глуматао стручњака за све. Било је неколико пута непријатних ситуација. Најјача догодовштина када је Зоран Милић био са Љубишом Митровићем и осталима из Косјерића код Веља у кабинету. И Веља се изнервирао на директора путева Ужице који га је нешто завлачио. И Веља онако у бесу не може да добије овог директора и наравно Зоки да буде фаца, нађе га на неки други број и каже: “ Шефе ево ја сам га добио“. Веља узима Зокијев модерни Нокиа тлефон и дрви на човека и онако у бесу баца телефон о зид. Телефон разбија мислећи да је његов а Зоки тужно гледа своју Нокијицу која се распала… Данима смо се спрдали са њим око тог случаја. Искрено речено, сви смо негодовали због Зоранове неке наивне политике. И данас дању ти исти које је он довео и поставио у странци спрдају се на његов рачун. На састанку са челним људима ДСС-а у Косјерићу и коалиционом договору седим и на своје запрепашћење слушам како Зоран Милић поставља један од првих услова да ја будем директор Радио Косјерића. Ја се шокирам и кажем: “ Јеси ти луд “! Он се згране на мене а Жељко Продановић ладно каже: “ Супер, подржавамо“… И тако вам ја добих функцију да нисам имао појма да ћу то бити, нити ме ко питао а нити сам ја нешто ту бушио да будем, просто Ћопу пало на памет и бум трас ували ми нешто што ме на крају коштало здравља.

Неке ствари које знам никада нећу објавити јер просто ако си био у неком тиму није лепо и да тај период пљунеш и компромитујеш. Анегдота из периода Нове Србије има на претек, неке су урнебесне неке су тужне.

Нова Србија је имала канцеларију у улици Максима Марковића. Пред изборе често је бициклом долазио Љубиша Митровић. Он је у политику ушао бициклом да би одмах добио функцију Заменика председника општине. Били смо одушевљени његовим доласком. Млад човек од поштених и угледних родитеља. Друштвен, комуникативан. Куд ћеш боље и лепше… Но касније схватам да Љубиша никада није ишао фронтално, често запени на састанку против ДСС-а да би после са њима пио кафу а ми пенимо против њих као задњи папци. Он је вазда био политичар без одговорности, ту је негде али нигде и није… Сјајно му је ишла улога типа који се лепо облачи, суздржан са стилом. То му је супер пролазило за време Коштуничине владе и Веља Илића. Сада је он ту негде а нигде  није у мору ликова који више изгледају као рабаџије. Очекујем да ће проценити да је Нова Србија политички мртва странка и да ће негде наћи уточиште јер вечити заменик постаје као и Мире Косорић што је вечити секретар…

Ако сте мислили да ћу да износим прљав веш из прошлих дана онда немојте даље читати овај текст…

Ако бих направио пресек од почетка деведесетих па до данашњег дана видели би да поједини људи мутирају у политичким ставовима. Најтрагичнији је СПО који је био са свима у коалицији. Нова Србија је потпуно иста прича само што има јачих људи од СПО-а који се свео на нешто што немам воље ни да кажем…

Када сам напустио Нову Србију љут што сам вазда био коришћен и подцењиван, из чисте моје глупости и исхитрености ( која ме некад скупо коштала ) одем у СРС и учланим се уз обећање да ћемо имати више одборника од њих и да ћу им показати колико сам заправо значио Новосрбима. А у радикалима био је хаос и расуло. Али кад сам загризао сад немам куд. Ту се није знало ко шта ради, једва сам успео да повежем нити. Кренем са њима у кампању а онда схватиш да сви имају нека спадала, егосите, нарцисе и будале активисте… СРС тада добија четири одборника а Нова Србија ТРИ! И на крају они дошли код мене да преговарају… И ствара се коалиција коју ће срушити идиоти из ДС-а стварајући СНС од СРС-а. Сведок сам тих догађаја који су ме заувек одвојили од припадности било којој странци…

Најтрагичније је то што су демократе ( жути ) данима стварали струју СНС-а од четири одборника из радикалне странке. Циљ је био растурити СРС и уништити ДСС и Нову Србију. Успели су у томе. Ствара се СНС у Косјерићу ја напуштам политику а жути тада побеђују на изборима. Нису схватили моју поруку да су створили велико зло. Јер онај који прави зло да би достигао циљ на крају буде жртва сопственог зла… ДС данас скоро и не постоји. СНС влада страховладом. А у Косјерићу са СНС чине власт ДСС и Нова Србија. ПАРАДОКС!!! А СПО који је овде у Косјерићу био у општем рату са напредњацима. Тукли их, приводили на информативне разговоре и на крају СПО заврши у колу играјући и славећи победу Вучића. Све је пало у воду, сав труд, подршка, батине само због тога што је Љиљана Косорић добила посланичко место… Повукоше воду и све оде до ђавола…

Странке не воде политику за бољи живот народа, све се своди на неколико ликова у странци ( свим странкама ) који морају да имају функције. Све се врти око њих. Они добијају посао као функционери са високим платама, дневницама и привилегијама. Вас заврћу као чланове неких савета, одбора и сл. Ви као добијате некакве идиотске функције без пара а они пуне себи џепове и завршавају послове. Ево Нова Србија има запослене: Драган Тулимировић, Љубиша Митровић, Илија Вукадиновић и његова супруга, Зоран Милић… То су чиста политичка радна места. А где сте ви остали у тој причи? Где је мој друг Зоран који је у тој странци а нема посла годинама, једва саставља крај са крајем? Где сте ви другови чланови у тој причи? Како сте? Јел вам боље са њима?

СПО није овде у власти али и они су се политички удомили за време жутих а сада су се парламентарно удомили и удали за Вучића…

Радикали мучени и не постоје овде, води их каменорезац који је био социјалиста па СПО, па са жутима, па овде и онде и сад је председник СРС-а…

Хвала Богу што сам се растосиљао страначких припадности. Губио сам време и замерао се са људима због чега? Због неколико њих који се све време врте и узимају паре а ти Иване цркни… Сада кад немам посао схватио сам то и као неку равнотежу у мом животу. Скупо ме коштала политика, данас ме највише кошта искреност и истина. Усамљен сам у тој причи о идеализму али бар је то мој свет у којем сам једини члан и председник  лично…

Мање верујте политичарима и странкама и биће вам пуно боље… Будите сложни као народ јер ви као народ сте власт. Добро загледајте ко је на листи у некој странци када дођу локални избори…

 

Advertisements