Како је пропао Р’Н’Р ( R’n’R)

Сан о рок бенду још увек сањам, можда не као пре 20 или 10 година али сан је ту негде чисто да ме боцне. Деведесетих година или прецизније крајем прошлог века рок сцена била је озбиљно нападнута шундом и кичем. Отров звани “ Турбо фолк “ почео је да комада јавну сцену. Али ја памтим то време када су се рађали бендови који су све више певали ангажоване песме. Протест кроз рок музику је по мени у то време био најјачи. Сладуњаве песме које смо слушали пре рата ставрале су се али нису имале ефекат буђења…

Bjes

Хеј стари сјети се и реци ми нешто о њој? Зуји ми у ушима Џони Штулић који ће деведесетих имати пуно јаснију симболику његових песама. Протести су нас носили уз Рибљу Чорбу, Азру, Атомце, Партибрејкерсе и Ел. Оргазам… Но, поред старих асова рађали су се нови бендови препуни тврђег звука и ангажованијих текстова.

Храпави гласови и масни риф покренуо је једну врсту ината и огромне енергије. Сећам се Бјесова и њиховог албума “ У освит задњег дана “ који је чини ми се изашао далеке ‘1993.г.  И сада осетим језу док се присећам њихове песме “ Враћам се доле “.  “ Устајем, немам… шта да кажем. Желим да променим… очи и лице. Гурам мозак натраг у главу, остављам поруку “…

Уз Бјесове слушали су се и Директори који су имали још смелије текстове. На протестима често смо слушали овај бенд преко разгласа са продорним звуком. “ Еј, црвени, црвени, у земљу сте пропали. Лопови у затворе, неспособни напоље“, тако су гласили стихови песме “ Чистићете улице “. На жалост ништа се није десило после протеста као што је било речено у песми. Умирале су наше наде у промене. Деведесетих смо се грчевито борили за нормалан живот, рок сцена нам је била јака и учествовала је у протестима, рокери су имали муда за разлику од данашњих салонских бунтовника…

Turneja-U-Magnovenju-96-97-Istinite-Price-Goblini_slika_O_1022632-1000x500

Гоблини, Џа или Бу, Стентор, Атеист реп, Алкатраз, Куд Идијоти, Ритам Нереда и бројини други бендови били су тврђава рок музике на нашим просторима. После октобарске револуције и наше “ победе “ рок сцена је почела да прелази у неку врсту илегале. Медији су почели да их игноришу. Модерно време које нас је задесило онако одрпане и изморене силним протестима просто нам је наметнуло неку другу игру. Сада владају не Турбо фолк извођачи, то је нека врста мутанта музике где се све своди на порнографске алузије јебачине док се преко сиса и гузица певају мизерни текстови јефтиног паковања. Рок сцена у медијима је мртва али она живи на ивици беде. Без телевизија и радио станица које су још увек највећи утицајни медији у Србији, рок сцена има мале шансе да постане велика. И свирке су постале слабо посећене, млади више немају жар у себи да покрену свој риф који ослобађа овај стиснути свет у умовима. Масне рифове гитаре надјачао је туц туц ритам електронике са изобличењима процесора који од звукова праве роботику. Гња, бља, бљуц, фјуц, пингг, паффф и сличне увертире ди џејева који свирају у грамофоне. Нигде више поруке : “ ПРОБУДИ СЕ “, сада је само порука јасна: “ Њиши се, спавај и препусти свој ум потрошачком тржишту “…

Partibrejkers-03-foto-ZZE-JOVANOVICH

Можда нам је Бора Ђорђевић најбоље описао данашње време песмом Презир: “ У овом времену имам статус стоке, траже да будем онај који клечи, и да у ствари певам караоке, туђу музику и туђе речи“…


 

 

Advertisements