Седми март, дан општине Косјерић!

Данас је дан општине Косјерић. Дан када председник општине одржи говор о својим успесима. Дан када се закаже свечана седница Скупштине. Дан када одборници дођу скоцкани, лепо обучени и са нестрпљењем чекају да прођу досадне приредбе које су обавезне да би после кренули на крканлук. На тај дан се обавезно скупе сви и пију и једу о рачун буџета грађана Косјерић. Док пијуцкају џабану и док жваћу укусну храну специјално препремљену за њих, тамо неки веселник гладује или глаба стврднуту кору хлеба из контејнера. Ту кору леба држи и пита се шта је гласао онда на изборима? Гле случајности, кувар нам председник општине а ми никад гладнији!

Снимак екрана направљен 2016-03-06 11:30:12
А званични сајт општине Косјерић није пипнут вековима. Ако је Жељко Продановић Ђуро Ликић, ко је онда Ђуро ???

Седеће ту председници, заменици, саветници, чланови већа, одборници, челници странака, директори фирми и остала боранија. Веселиће се уз музику, певаће и славити дан општине као да им је рођендан. А Милијан Стојанић че за бином речи:

“ Поштовани грађани, драги гости, пријатељи и сарадници… Ево прође трећа година како ја још увек водим ову општину. Прођоше три година а нико није заборавио да сам обећао 100 радних места за један дан. Овај народ има памћење као слон. Нису ни заборавили да сам обећао препород општине до краја 2013.г. Све они морају да памте и како ћу ја сад да смислим нова обећања за будуће изборе ако они још увек памте шта сам их слагао?

Ми имамо иза себе успехе, ми корачамо ка нашем зацртаном циљу и убеђен сам да ћемо га остварити. Ево још мало и таман да добијем пензију са добром основицом коју ми је омогућила председничка платица од преко 100 000 динара. Мала је то сума новца за ово што морам да трпим. Те чувај коалицију, те удовољи ДСС-у, те запосли шурњаву, те изгласај Ђура, те ово, те оно, ма мени треба 300 000 плата да буде. Плус ме зове Гашић и дере се на мене и наређује да повучем оставку! То је драги моји стрес са којим се носим ове три године. Ја не могу ништа да постигнем за народ јер немам кад од ових алавих сарадника који сваки час оће нешто за себе! Па ја због случаја шурњаве нисам ни загребо тунел на Буковима, еј то ми је животни циљ. Али… Ето… Ники проблем дидем даље. Морам даље дидем! Морам због гладних сарадника, саветника. Незасити су, имају апетите да грабе за себе. А ја вам дођем као квочка која их покрије крилима пред спавање…

Успех у спровођењу рефорни мог Бога Аца Вучића је видан. Коначно смо се растосиљали шест радника са Радио Косјерића које смо оставили на улици. Мислите да је мени било лако да их лажем у очи? Реко сам им да никог од њих не могу да примим у општину јер такав је закон. Е то што сам запослио ДСС шурњаву то је друга прича, па нећу ваљда да примим неког од оних шест који не заслужују да имају икакава права јер нису чланови СНС-а, ДСС-а и Нове Србије. Шурњава је закон! Ћиро је закон, ја сам закон и тачка!

Верујем да ће Вучић победити поново и да ћемо ми и даље живети ко цареви. Дајте аплауз нашем цару, нашем господару Вучићу који нам је омогућио да имамо дебеле плате, да ништа не радимо, да запошљавамо своје и да имамо дневнице! ( Ори аплауз у бисокопској сали, сви су устали и плачу од среће)… “

 

А кад сви седоше за тањирима и чашама, председник одржа и здравицу:

“ Једите, пијте пилићи моји! Веселите се као да жените сина. Прославите и новог мог заменика и нову нашу радницу и будућу радницу нашу одборницу. Једите другови моји, кркајте и пијте, ми смо власт, ми смо све и свја! Нико нам ништа не може. Музика, дај ону од Митра “ Не може нам нико ништа“!!! “

Зазвечаше тањири и чаше, председник седи, смеје се и маше. О дивне ли масе, о срећне ли гримасе, види Ђура како печење у уста гура! Јој види саветнике и одборнике како весело жваћу и пуне стомаке. О веселог ли скупа, каква величанствена трупа! Неко срче, стигла супа! А тамо негде пијани Упа виче “ Косјерић је чекаоница смрти“!!! Ал не чује се од силне граје, једе се и пије а и џаба се даје. Једемо, пунимо стомаке и глумимо опаке момаке! Живели браћо, живели гости ми једемо а народ пости. Ту су неки из опозиције, а нека једу и они нисмо ми циције. Једите људи, трпајте стомаке једном се живи, једном се мре, па ко је бољи од нас бре?

А народ је ту негде, чује неку грају мислећи опет нека свадба. Дани пролазе, стари се и умире. Иза себе остављамо бриге у наслеђе и животе који су сведени на рмбање за државу. Да ли си се наживео као човек достојан лепоте живота никог није брига. Проћердани дани за мале плате, за кредите, за дуговања и ломљења кичме. То је твој живот мали становнику Србије и Косјерића. Ал, нека су пуни стомаци нашим драгим политичарима…

54e7e832fd0342d9b9d968fdd3e62a8d
1:0 за шурњаву 😉

А председник Скупштине, друг, господин, преподобни Драган Тулимировић дао је скромну изјаву за јавност:

“ Браћо и сестре, другови и другарице, помаже Бог! Ето… И ја да се похвалим а не само Милијан да себи присваја успехе а лично је мој успех што је шест радника Радио Косјерића остало без икакве шансе да их неко купи. Ја сам тај који је спречио приватизацију ЈП “ Информативни Центар“. Ја лично својим стручним незнањем и порицањем  сам засро ствар, али на крају да се њих нисмо решили како би шурњава добила посао? И зар ја нисам заслужан? И где је тај аплауз Вучића вам пољубим? ( најгрлатији повици и аплауз зачуо се од ДСС-а). Сада можете слободно да запослите и остале које сте намикарили. Имамо годину дана још да се зајебавамо на власти. Зато, дижем ову чашу и метанишем свом Богу Александру Вучићу што ми је обездедио да имам добру плату. У ту част сам и забо крстачу поред пута. То је мој највећи успех. Мислите ли да је било лако забости крст, покосити траву и мушки поднети одбијање Владике да га благослови. Али! Ја стојим храбро и пркосно сваком искушењу. Ако Вучић да здравља ето нас и још један мандат.

DSCF7550

Овај крст је мој понос и дика! Јес да га сада кучићи запишавају, јес да око њега стоје кесе и свашта нешто, али он је мој успех, не само мој, него и Нове Србије. Овај крст је инвестиција у небеску кућу да би нас Бог примио и поред свега што радимо. “

После аплауза заменик председника општине Ђуро Ликић рече:

“ Људи, не знам ја ништа да свечано говорим, ја сам сељак човек и волим да седим у бифеу и гледам своја посла. Ај живели“…

Иде песма, иде жагор веселих политичара, чује се и Ћирко у свом маниру победника, чује се смех и саветника за инфраструктуру. Смеју се људи, све им потаман. Обезбеђени и ситуирани могу себи да приуште забаву, јело и пиће. А ти радниче у неком погону што ти 10% газда смакне цркавицу од плате ћутиш. Ћутиш и ти радниче мучениче за њивом, за малинама, за стругом, за лопатом. Ћутиш, трпиш јер нико не мари за тобом, ти си само потрошна роба политичара који те се сете само за време избора… Све док будеш гутао свој бедни живот, они ће бити богатији и дебљи док ти данас једеш боранију са бледом запршком јер штедиш…

СРЕЋАН ДАН ОПШТИНЕ КОСЈЕРИЋ 7.МАРТ!!!

Advertisements