Човек и време…

13 мар 2016 од Иван Стефановић

Време…

Човек све време свог живота гледа у сат. Премерава и одређује по мерном систему догађаје, сусрете, период колико ће да буде негде. Док меримо време ни једног тренутка не примећујемо да је оно протекло и да је бесповратно. Развојем технологије човечанство је све више усмерено на комад пластике у облику стоних рачунара, таблета и мобилних телефона…

Рачунар остаје у кући и он је једна врста алата за разне ствари. Али оно што нам је вешто убачено у живот су таблети и телефони. Приковани погледом на дисплеј све време развијамо осаму. Затворени у магични свет виртуелног живота све мање обраћамо пажњу на стваран свет око себе. Не тако давно и сам сам имао на телефону Фејсбук, Вибер, Скајп, Инстаграм. Батерије су се празниле као луде. Ја сам постао зависник од телефона којег сам носао сваки час а све мање разговарао са људима. Оног дана када сам радио камп преживљавања, када је дошла сезона за тако нешто, телефон је остао у ранцу да коначно послужи сврси позива и позивања. Тих неколико дана проведених у природи мој се ум сабрао и рестартовао. Звуци и призори, напори и одмори које изискује боравак у природи довели су у ред моја чула. Када сам се вратио кући после неколико дана, узео сам телефон и побрисао све апликације. Тог дана спао је са мене велики терет. Поново сам постао креативан, поново сам почео да радим на себи и постао сам ближи унутрашњим трагањима које сам заборавио у том виртуелном свету.

Фејсбук, Гугл +, Твитер и сличне друштвене мреже су рај за развијање егоизма и сујете. Ми постајемо нека врста медијске личности. Постављамо слике за које мислимо да су лепе и привлачне. Пишемо о себи онако како би волели да будемо. Креирамо о себи маркетинг који би требао да нас велича међу људима. Оно што је велики проблем је да то само остаје на друштвеним мрежама. Када угасимо Фејсбук, морамо отићи до посла, продавнице и ногама пронети себе међ’ живе људе.

DSCF1613

Фото: Иван Стефановић

Радио сам пуно видео снимака где са мојом екипом пешачим по веома суровом терену. Сналазимо се у природи, сечемо дрва са оним што имамо, једемо минималну храну и спавамо у склоништима направљеним од ресурса окружења. Сав тај видео материјал обрађујем на рачунару. Циљ ми је да људи виде неке ствари а и да неког привучем да нам се прикључи. Људи се диве тим снимцима, лепо им је видети природу и причу о њој. Али! Проблем је што је то само лепо видети а ја сам све то проживео снимајући. Једноставно мораш да се покренеш, мораш да желиш, мораш да будеш тамо где би волео. Мени не значе лајкови, мени највише значе они који ће корачати самном кроз шуме, брда и реке. Лајк је нешто што стиснеш мишем и то је то. Мој лајк је дивљење буђењу дана када пред очима пуца простор. Када чујем хук реке, кукавицу, сову и величанственог јастреба. Мој лајк су емоције и победа малог човека наспрам 1000 разлога да то не урадим. Док путујеш натоварен са преко 36 килограма, пролазиш фазе искушења. Све док ум не завлада телом, тело ће на све начине да те одговори од задатог циља. Када се попнем на велику висину мокар од зноја, гладан и уморан и видим са висине пређени пут. Тада се осетим достојним човека. Схватам да сам победио и колико су призори око мене величанствени.

12795444_10207222157127045_7730461888934441613_n

Када  фотографишем природу уједно и учествујем у њој. Лепше је посматрати са планине пејзаж него гледати фотографију у кући ма колико то угодно стражњици било 😉

Сада млади а и ови маторици, седе и мрмљају. Не гледају се у очи јер погледи су им усмерени на дисплеје телефона. Осамљујемо се и лажемо себе да смо нешто постигли на друштвеним мрежама. Када изађеш напоље, када уложиш труд и када тело измориш због циља, тек тада схваташ да је време бескрајно само док га користиш отворених очију у додиру са природом и људима. Нећу да ти лајкујем на Фејсу нешто што си ти урадио, просто ћу ти на улици рећи да ми се то допада, да те погледам у очи и чврсто стиснем руку. То је оно што смо заборавили. На Фејсбуку једни другима честитамо рођендане, лајкујемо објаве, шерујемо мудрости, а кад прођемо једни поред других само се формално поздравимо…

12821526_10207230203608202_5461630127639527171_n

Advertisements
Mali predah na padini
#nature #survival #fujifilm #serbia
март 2016.
П У С Ч П С Н
« феб   апр »
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031  

Категорије

Архиве

%d bloggers like this: