Проћердан живот у Србији…

Живот у Србији задњих неколико година више личи на проћердан него на живот. Шта смо то постигли ми мали људи живећи у Србији? Да ли смо мрднули ка бољем животу? Нисмо ни за милиметар. Урушавају нам се куће, породице, пријатељства, наде и осмеси. Све је више уморних лица од брига, од безизлазних ситуација. Преморени, измрцварени и понижени чекамо тренутак онај последњи а то је бес, љутња или што би рекли “ да нам пукне филм “. А филм ће да пукне ту нема сумње јер како да не пукне када сваки дан из године у годину гурају те ка дну барабе, ситни кримоси, неписмени ђилкоши, бахати синови некадашњих функционера, сви имају права да ти одузимају права на нормалан живот.

А шта је то нормални живот?

Па да радиш, зарадиш, имаш времена да се посветиш породици, забави, хобију, да путујеш негде. Када се разболиш да у дому здравља те не дочекају намргођена лица од сестара и доктора који су такође понижени, обезвређени у систему. Да деца уче праве вредности у школи а да им учитељи, наставници и професори не буду грађани трећег реда потпуно обезвређени. Треба ли још да набрајам? Мучно је набрајати нешто што нам припада а отето нам је деценијама. Еј, отвориш фирму безбрижно а не да те држава очерупа и гурне у пропаст. Да можеш нормално и без устезања да купиш себи патике, ципеле. Да је компјутер и телефон нешто сасвим нормално имати у кући. Да људи не буџе крнтије од аутомобила који се распадају уз пут. Не могу… Тешко је набрајати нешто тако нормално а знаш да то немаш и да је далеко од тебе.

Гледам ове мученике који су изманипулисани политиком мангупарије која их сматра потрошном робом како здушно подржавају политику још мало па сад ћемо у боље сутра. То је врста људи који не смеју да се боре против власти ма каква она била, они желе да су им леђа сигурна и надају се да ће тиме заслужити све оно што малопре набројах. Они не схватају да од тога нема ништа и да њихов лидер А.Вучић не намерава то да им пружи. Куражни су да нападну у чопору политичке противнике свом снагом али исти они ће моментално прећи на страну истих тих ако би они победили неким случајем. То је та врста људи који се окреће за сунцем. То су људски сунцокрети. То су нус појаве конзумирања живота у Србији задњих неколико деценија…

Због чега кријемо своју сиромашност? Зашто лажемо себе да нам је све добро? Погледајте себе. Прерано старите, живите напето, пуно је жеља које просто не можеш да оствариш у оваквом систему.

Карикатура

Сјајно нам је овом карикатуром поручио Душан Петричић колико смо ми један чудан народ. Ова карикатура је рекла све. Шипак од 2012.г. и све време шипак прелази у горе стање у средњи прст од нашег владара. Владар овакав има мање владаре по локалима. Он је саздан од људи који су оличење ничега. Геак када ти води на локалу главну политику знај да је у врху државе екипа која ће те очерупати и напунити своје џепове и кад све измузе просто отићи сама са трона. Онај лидер који уведе по локалима, институцијама паметне и школоване људе који су поштени, тај жели да подели са народом препород, обнову и не жели да оде већ да гради. Ако ме и мало чујете размислите због чега су сада на власти по локалу типови без школа, манира и поштења?

 

Advertisements