Оде Креја на сву нашу срамоту

Стидим се ове вароши! Да, љут сам, разочаран и немоћан. Мислио сам да наша провинција није баш толико Београдски бездушна. Ипак се ми сви овде знамо. Али да умре човек на тротоару и лежи можда још жив и беспомоћан а да му нико не приђе е то је ван сваке памети…

Умро је Креја, лик који је имао задатак упечатљивих прича сиромаштва, вредности и спорта. Креја је био ватрени навијач Партизана. Увек се јављао на улици, питао како си? Креја је радио на цементари дуго година и узео отпремнину коју је скрцао да се и он једном осети богато. После тога је наставио своју косјерску колотечину ничега.

Познавао сам тог човека и често смо на улици један другог у исто време питали “ како си “? Нису то били формални поздрави и руковања. Некако је то било неко поштовање које сам ја уочио. Креја је био дух времена када је Косјерић имао разне ликове и друштвени садржај. Сада ти украси нестају из дана у дан. Могу да умру на сред улице и треба пола сата да прође да би неко пришао и видео да ли дишу.

Раде Дуњић познатији као Креја, омањег раста, неупадљиво симпатичан и тих човечић. Туга је то какав смо народ. Па ми не заслужујемо једну овакву власт што имамо, нама треба за казну оваквих једно 10 пута горих!!! Човек падне, слоши му се а ми га заобилазимо онако ладно као да је заразан. Верујем и сам ако једном паднем и Бог ме узме негде ту у вароши да би то исто било. А кунем се да је пре десет година овде живео народ који се бринуо и није плашио невољника. Помагао би им и дирао их својим рукама без гађења.

Креја је отишао из ове чекаонице смрти. Збогом познаниче и опрости на свему. Није ми се дало да наиђем и подигнем те са тротоара. Ти си ето тако завршио а твоји сад већ бивши суграђани нису ни свесни своје нискости и духовног пада и колико си ти заправо сада изнад свих нас док ми мучени чувамо ово нешто што никада нећемо ни имати…

Збогом Крејо, поздрави све оне људе који су отишли одавде. Језа ме ухвати речи да ће живи завидети мртвима. Сваки дан у Србији је све ближи тим речима… Твоја смрт на тротоару показала нешу безосећајност као увод у трагедију једног народа који није марио за људе…

Ово је неки мој вид изражавања поштовања према теби господине, друже, брате, познаниче Крејо. Збогом Раде Дуњићу…

 

Advertisements