Кад сендвич постане ко печено прасе…

Мене политика неинтересује. То су честе реплике које чујем од људи. Мислите да мене политика интересује? Био бих најсрећнији да и не знам ко ми је председник општине, ма и државе. Али, политика ти се увлачи попут влаге у све поре живота. Не може нико бити аполитичан ако му политика угрожава живот. Видели ми или не да је политика Александра Вучића суманута и лоша, на крају осетимо последице.

Слепо веровање у боље сутра са Вучићем је заиста слепо, глуво и немо. Хорде људи иду аутобусима од места до места. Гомила будала која је умислила да су неко и нешто а заправо су само јефтина потрошна роба политике. Ова оргазмична еуфорија за Вучићем завршиће се након његове победе трагично – комично и драматично. Али после Ј… нема кајања драга децо, тате, маме, баке и деке. Неће доћи аутобус који ће вас одвести у боље сутра. Мораћете заједно са нама који смо сада непријатељи Србије и Вучића да трпите глад, сиромаштво и пропаст. Хтели ви то или не тако ће вам бити. Један матори јарац Кркобабић поручује ако пензионери не буду гласали Вучића неће бити пензија. Чисто плашење неписменог народа. А народ не схвата да му нико не сме дирати пензије. Али исти тај народ подржава Вучића који му је дирао пензије и смањио их за 10%. Но, Вучић остаје на трону то је чињеница. Али бес народа тек долази. Сада смо ми на време пробуђени бесни али тај бес је тренутно надјачан. После победе, разочарани сендивичари ће побеснети на њиховог идола јер ће убрзо бити свесни да су испали магарци.

Гледам оног Расима Љајића који промовише финоћу, људска права, бла, бла, бла… Која људска права Расиме? Да се људска правда пита ти не би прелетао од странке до странке већ би био човек са јасним ставовима а не политичка девојка подобна за сваког победника. Да се људско право пита Вучић не би могао две деценије да буде ратни хучкаш а сада велики демократа. О чему причаш Расиме? Ено и оног мученика Вука Драшковића. Политичара који је сам себи нејасан. Демагог који је почетком деведесетих на време завео равногорски покрет и као пастир одвео стадо четника што даље од монархије. А четници његови као да су испали из партизанских филмова, масни, пјани и плаше децу. Ту је и Велимир Илић, пропали политичар који се вратио у Чачак да спашава приватни бизнис. Човек који је окренуо леђа сваком достојанству. Ту је онај пајсер Вулин. О њему не могу ни да причам јер то што он представља је зрело за посматрање. И шта је трагедија у свему овоме? Па људи који по локалу подржавају Расима, Драшковића, Вулина и Вељу. Па видите ли како се живи? Због чега подржавате ову сумануту политику која ће и вама покуцати на врата као пописна комисија пропасти и сиромаштва. Сви ви који и мало па чак и безначајно учествујете у подршци СНС-а бићете одговорни за једну тужну причу о народу који је гладовао, који гладује и који ће гладовати. Да се не лажемо то је тако и тачка!

Ми као народ морамо бити свесни и отрежњени да сваку лошу политику треба казнити на изборима. Ако је Вучић заслужио наставак политичког живота у Србији поред свих чињеница које нас окружују, онда са нашим народом нешто дебело није нормално. Нормално би било да подржим Вучића када бих живео од посла, имао нормалне услове живота и видео да је нешто кренуло. Али, овде се губе радна места, затварају фабрике, људи дижу руку на себе, умиру на пречац. Еј Србијо мутава, тргни се и види у каквој си грозници.

Најгоре је то што се временом потпуно изокрене перцепција посматрања. То вам је онај осећај када сендвич има тако добру рекламу да имаш утисак да је прасе на ражњу 😉

Advertisements