Мом другу сендвичару…

Од сутра вече иде предизборна тишина. Хвала Богу! Али ње неће бити јер наће се начин да до краја гласања СНС машина убеђује бираче. Предизборна тишина дође тамо у уторак, када савлада умор од еуфорије, клицања, носања транспарената и застава. Када стомак почне јести кувану храну а не само сендвиче. Када више нема аутобуса и митингашких екскурзија по Србији. Када останеш сам са собом без гужве и граје. Када нестане кураж коју ти пумпају сваки дан. Тада ћеш бити само неки човек са матичним бројем. Нема ничег… Сам си без посла а плата и даље иста. Нигде радних места, нигде оних фабрика отворених којима си клицао ових дана…

sns-miting-ocaj-890x395

Сметаће ти тишина, сметаће ти свакодневна досада. Нестрпљење ће те мучити данима јер очекујеш реализацију обећања која си слушао данима на митинзима. Пролазе дани, пролазе ноћи а све се мање и сећаш обећања јер превише их је било а никако да ти буде боље…

Над главом ти слика гласања, заокружио си број ЈЕДАН а и даље водиш живот бедан. Питаш се како? Ћутиш и у себи вриштиш јер од срамоте не можеш ником рећи. После пола године правићеш се да ниси никад био за Вучића, чак ћеш зезати неке што су га гласали. Негираћеш сопствену срамоту јер си испао будала она наивна… Тешко је себи признати да те је неко возао по Србији и хранио сувим лебом са јефтином саламом обећавајући рај на земљи. Још је теже када знаш да су ти викали упорно неки да то није истина а ти си их пљувао, гађао камењем и трудио се да их што више понизиш. Све те то чека драги мој сендивичару, гласачу СНС-а. Сад ми не верујеш, сада сам у твојим очима издајник, тајкунски човек, ма највећи твој непријатељ. У стању си да ме удавиш јер се надаш да ћеш удомити себе негде на посао и плус децу, жену и сл. Плашиш се да сам ја тај који ти то не жели јер мрзим Србију и твоје боље сутра. Али, проћи ће недеља и доћи ће дан када ћу ја истом улицом ходати и погледати те у очи.

Питаћу те како си? Јер знам да је тешко и теби и мени. Мени је одавно и борио сам се да то престане јер сам због твог Вучића остао без посла. Ти си у истој ситуацији као и ја само што си имао еуфорију и надање у данима кампање. Сада смо и ти и ја на истом путу сиромаштва и ничега… Веруј ми, нећу те провоцирати али ћу те замолити да идући пут поред очију, ушију упалиш и мозак…

Знам да ћеш гласати у недељу број 1. Знам и да сада ово што ти пишем нећеш схватити. Ако ме питаш због чега онда ти пишем? Па само да остане траг колико сам био проклето у праву идиоте један глупи!!!

Advertisements