Косјерска ( Косјерићка ) перспектива…

Општина Косјерић је леп град на око, идеалан за миран живот, безбрижне шетње поред реке и сл. Звучи вам као у реклами, али неке банке за повољне кредите. Косјерић јесте леп али унутрашњи мир је немогућ ако у тој истој општини нема запослених људи који живе од рада. Они који су запослени примају неизвесне плате, стално им је над главом истицање уговора и зебња да ли ће им газда продуживи уговор о раду. Да се не лажемо, Косјерић је постао место нервозних људи, депримираних интелектуалаца, очајних креативаца, беспомоћних радника, жуљевитих сељака. Косјерић је економски пропала општина захваљујући деценијској политици ја теби, ти мени.

Ова општина више нема ни своју радио станицу која је информисала грађане о локалним збивањима и важним саопштењима. Сведена је на приватну која емитује вести из Чајетине, што је парадокс и комедија медијске слике у Косјерићу. Телевизију нисмо ни имали и нећемо ни имати. Разглас је давно поскидан са бандера. Потпуно смо у медијском мраку. Културна збивања ове општине сведена су на морање појединих оргаизација да би оне имале разлог да добију паре на конкурсима и служиле сврси финансирања. Све те неке манифестације прођу као да и нису биле. Чобански дани су одавно постали рутина досадног вашера и мешовите буке које једино хвали председник општине и сматра да су били најуспешнији до сада. Биоскоп немамо, позориште немамо. КУД “ Максим Марковић “ је некада био активан али сада се свео да и немамо појма где су играли и шта су радили. Заправо питамо се да ли уопште постоји овај некад познати колос и чувар традиције. Спортска дешавања су сведена на преживљавања клубова. Чак и ако неко освоји нешто, немамо то где да чујемо или видимо. Можда једино ако се неки клуб буде такмичио у Чајетини па о томе извести локални – комерцијални радио 😉

Једина атракција у Косјерићу су за сада свадбе, прославе пунолетства која су заменила испраћаје у војску. Тада се некако варош узмува, људи се окупе у својим чуваним свечаним оделима за весеља. Мада и она у последње време брзо прсну, гости се разиђу и буке нестане… Некад се то веселило до зоре…

Кафана и даље имамо више него што нам је потребно али и оне су сведене на неколико сталних гостију. Субота увече је једини дан када млади људи изађу у “ провод “. Али, као што и они кажу разочарано да је све постало смарање. Све је више приватних окупљања ( кућних ). Проблем је новац. Јефтиније је купити пиво од 52 динара у продавници и то пола литра него отићи у кафану и платити 120 динара а некад се деси да 0,33 буде те цене. Све је више младих који логично размишљају и не наседају више на ексклузиве кафана са досадним и једноличним збивањима. Кафане су некада биле центар прича, зезања, провода, данас су то објекти где се не исплати платити туру пића од које у продавници можеш да купиш гајбу пива…

Спортски центар популарни Полигон је сива прича ове вароши. Прљав, запуштен без деце и људи. Једино живне на малим турнирима и када се отвори базен…

Варош има једну једину банку где се направи гужва у недоглед и где народ гунђа што мора да чека и губи време. Све у свему то је нека општа слика наше вароши.

Куповна моћ становништва види се по кесама које у већини случајева попуне задно. Све је мање пуних кеса које људи носе кућама. Редовно се игноришу проблеми у општини. Највише се игнорише све већа појава конзумирања дроге у виду џоинта. Пиркање постаје тренд којег смо се некада сви стидели. Запали и уживај и не мисли на лош живот 😉 Коцкарнице и кладионице редовно усисавају буџет наивних који мисле да ће једном некад узети велике паре и отићи у Казабланку…

DSCF3125
Скрапеж 14.03.2016.г. Фотографија начињена у 12:10 часова.

Све је више незапослених, све је више запослених који су незадовољни. Плате касне, газде раде шта им се хоће. Помирени са судбином, људи гутају бес у себи и прскају по свим шавовима.

Власт у Косјерићу пландује, прима лепе плате и понаша се сасвим камуфлажно и неприметно. Чекају локалне изборе да им Вучић донесе још једну победу како би они примали и даље дебеле плате и џаболебарили по канцеларијама узимајући дневнице за путне трошкове кад скокну до Београда. Највећи кривци ове сиве слике Косјерића су заправо уметници из власти.

Некима нећи бити по вољи овај мој осврт на живот у Косјерићу. Замериће ми чак и они који су давно побегли у бели свет одавде, замериће ми и они који своде живот на ТВ серије, гранд параде, пинк звездице и фарме. Косјерић је леп на око, али Косјерић има проблем који нико не решава и упорно игнорише већ деценијама. Утапамо се у живи песак, тонемо надајући се да ће неко бацити конопче да нас извуче, али нико није подигао руку да ухвати конопац и то је једини проблем…

Advertisements