Мали осврт на свакодневницу наше општине…

Неколико дана пролазим бициклом овим новим прашњавим путем. Овај нови пут је требао неком логиком одавно да буде завршен, али из неког разлога само се крпе рупе од кише и ништа више… Зар свети пут до Извора да толико ошљари и касни? Жао ми људи који живе том улицом јер ко год прође са аутомобилом дигне толику прашину да то није хумано. Мислим да ће тим Милијана Стојанића предложити на општинском Већу закон о враћању прашине на пут. Када усвоје тај закон сви грађани који су незаконито унели државну прашину у куће и плућа мораће да врате исти. Искашљавање биће сваким радним даном од 06 до 16 часова уз присиство инспектора 😉 Или да се направи процена колико је укућана удахнуло прашину па да се то некако опорезује…

Што се тиче политичке ситуације у Косјерићу она је трагикомична као и увек. Актуелни дрматори су сада тренутно ДСС-овци. Нова Србија нам се нешто притајила или је уфитиљила. Напредњаци су се подмирили радним местима или спремају још нека. Свакако да је свима њима лепо на функцијама јер плате су редовне, нису мале… Куд ћеш лепши живот да ништа не радиш, ником не одговараш а примаш добру плату? Уведеш десетак ванредних ситуација које те ослобађају тендера па можеш ко човек средити посао за неког уз одређено скидање кајмака 😉 Тако то прича варош, ја не верујем у то јер ко би на несрећи свог народа узимао за себе корист? 😉

Једина лепа ствар је да је у Косјерићу поново жив K-Town међународни арт камп. Поново нам долазе млади из целог света са својим креативним талентима. То је нешто лепо и добро за нашу варош. Да би то функционисало потребно је сваку политику сасећи и заштитити од исте…

А политички живот ове вароши се свео на групицу људи који својим делима показују посрнуће свега моралног. Нема више ту харизме, приче, све је то само клише једне суморне сцене која влада у држави. Апатија једне вароши свела се на слегање раменима. Једном ћемо констатовати штету и ништа више…

 

 

Advertisements