А што се не жениш???

Иване кад ћеш се женити? Ако нисам чуо то питање од двадесете па до сада једно милион пута нисам чуо ништа… Решио сам коначно да одговорим на то питање уз лични став и поглед о свему…

Живот који добијамо је поклон од Бога да проходамо, прођемо и легнемо на крају. Склопивши очи идемо негде остављајући све материјално али пред ту неку пороту једини сведоци су нам добра дела која нас бране а све остало је тужиоц… Но, о томе ћу касније.

мислионик

Деца су украс света, нешто заиста најлепше видети и доживети. Са њима си врцав, са њима си подмлађен и она су заиста нешто непроцењиво у животу. Али смисао живота не своди се на расплодњу. Смисао живота није пуко размножавање. Има ту нечег вишег и узвишенијег. Постоје одлуке оне твоје али и оне воље више силе којим ти не можеш побећи. Човек нађе жену, оплоди је, она роди дете а људи се веселе томе. Међутим, жена је свесно биће као и мушкарац. То су врло важни фактори схватања ових “ кићована “ који би да туре а после да некако избегну одрастање детета. Да се не лажемо, данашњи мужијаци мисле да је свршен чин ако се ожене, оплоде женку и буду ту непосредно док дете одраста. За јавност они су расплодне фаце који се диче сином 100% и ћерком у распону од 50 до 98% 😉 Нису сви исти али прегршт је случајева када мужијак направи дете и сматра да је све постигао у животу. Деца су одговорност а не само курчење по весељима, фамилијом и у пијаним ситуацијама. Деца родитеље гледају као узоре и идоле. Али, деца виде и равнодушност, формалност и све оно што није посвећено њима. Она савршено знају шта је фолирање. Видео сам пуно деце којој фале очеви живи а и мајке. Видео сам и децу која су испуњена родитељском бригом и која савршено функционишу у животу али видео сам исту ту децу чији родитељи претерују у свему. Свашта сам видео али нисам свој став према животу променио…

Легенда каже да је Бог успаво Адама, одломио му парче ребра и од њега створио Еву. Иста та легенда каже да се та ребра вечито траже, онај пасент који ће попунити мушкарцу недостатак а жени донети целину. Много је оних који су набуџили своја ребра не гледајући да ли то леже као треба, па онда вазда их жуља, вазда није то то али јебига бар су се оженили за разлику од нас који једемо та говна и тражимо оригинално ребро за уградњу 😉 Пасент је пасент и он је предуслов савршене љубави. Одавно се више не гледа да ли двоје могу већ колико ко има па да то некако намикаримо а после да живимо лажни живот савршеног пара. Наравно нису сви исти и нико не подлеже истој формулацији.

Жени се! Еј, вечити притисак јавности којем су многи подлегли. Брак је нешто заиста предивно али није ни брак једини пут у животу да се умилиш Богу. По атеистима то је чист чин размножавања и наставак врсте. По њима је једини смисао да се париш како би ето неко носио твоје гене и ако се нико неће сећати после треће генерације да си ти био тај који је нешто направио.  Богу хвала ја сам атеиста 😉 Ох како је овај афоризам у последње време постао реално схватање многих. Хтео сам сијасет пута ући у брачне воде али просто није то било то или у појединим случајевима није се дало. Како стариш све си мудрији и посматраш партнера искусније. Не срљаш као млад јер имаш благодат да видиш живот из другог угла.

Живот ми је некако наместио да немам своју децу али да будем вазда са њима у додиру. Подучио сам пуно генерација многим стварима, то се просто некако наметнуло. Клинчадија ме и прозвала “ учом “. Са њима сам остао другар којем могу све рећи знајући да их не фолирам већ стварно слушам. Ја јесам желео али Бог има друге планове и ко сам ја да му се противим. Подједнако се дивим онима у браку а и онима који су се предали духовном животу. Никог не осуђујем и не мешам се. Свестан сам да се неки брину за мене што не водам неку девојку улицом и не виђају ону сцену кад момак загрли женску као да је рањен па га она носи. Као да је испала сцена из филма “ Десант на Дрвар “ 😉

Тешко је кроз море предрасуда носити своје ставове и начела. Али како стариш све си јачи и сви ти “ савети “ те некада добро засмеју али ти их прихватиш са осмехом. Живот се не своди да си својим полним органом продужио своју врсту. Живот припада Богу и на крају се мери шта си ти од њега урадио. Ок, направио си децу али колико си деци пружио утехе, речи и трудио се да од њих изградиш људе? Ок, направио си дете али шта си заправо после тога ти лично урадио на себи? Ух бре колико има ту питања која се одавно избегавају 😉 То што ти имаш децу а неко нема не значи да си ти припадник више врсте. Ако се живот сваког људског бића своди на продужење врсте и да смо ето својим сперматозоидима оставили то нешто онда је живот једно тешко срање. На такве ставове мислим да нам се и животиње смеју 😉 Живот је нешто више са или без деце. брака ово или оно…

Живот без Бога је само пуко продужење врсте. Живот са Богом је смисао свега дал’ имао брак или не. Благословени су сви само ствар је у томе како ћеш тај благослов да примиш 😉

Одавно ме не додирују ови брижни што ме питају неумесно за брак и децу. Неко би ето да ми кроји живот и уклопи у клише јер сматра да има право. Жалим господо драга, ја сам ипак још увек свој па макар изгледао као биљка у саксији коју нико не залива 😉 Све чика Иван разуме и види али се некад прави невешт како вас не би уцвељао док ви покупшавате мене уцвељати 😉

Advertisements