Општински храм

Прођеш поред зграде општине а оно те запахне мирис тамјана. Мало се боље загледаш а оно отац Тулидеј кади зграду општине Косјерић. Амин, Боже опрости нам јер не знамо шта радимо али и даље радимо и ако не знамо шта радимо… Није шала, прича народ да се то стварно дешава у општини Косјерић. Председник Скупштине отац Тулидеј кандила по згради саблажњавајући неупућене.

Стварно је њима веома досадно као функционерима.

Професор Урошевић прегелдава писмене саставе радника општине који пишу шта су радили. А самим тим Урошевић ако пише шта је радио сваки дан само пошаље самом себи извештај: “ Данас сам читао шта су други радили а и сутра ћу и прекосутра а и накосутра, ма само то радим“…  Тако бих волео да видим шта поједини пишу. Рецимо партијски кадрови којима је измишљено радно место. Мислим да би ту Нушић имао посла или би мислио да се неко спрда са њим.

Али, ја предлажем да се запослени радници у општинској управи не замарају писанијем мејлова професору Урошевићу. Предлажем да се направи једна мала исповедаоница као код католика. И замислите оца Тулидеја седи и прима раднике који му се обраћају: “ Оче данас сам радио то и то али нисам стигао све да урадим “. А отац Тулидеј му каже: “ Уради 20 метанија пред сликом господарственија Алескандра Вучића, покај се и сутра ради више “.

Власт у Косјерићу је као Ватикан. Они имају посебне законе, правила за себе која само не важе ван зидова. Верници напољу морају бити скрушени, трпети порезе, намете, плаћати порезе, легализовати објекте, издржати живот са малом платом, трпети сиромаштво. А све им то поручују из Ватикана ликови који примају сигурне и добре плате, дневнице које добијају ето тако јер су добри са Папом А.В-ом.

У сваком случају, нека нам је Бог у помоћ са оваквима као што имамо сада у власти…

Advertisements