Кад пастири залутају овце одлутају…

Његова Светост Патријарх Иринеј  доделио је Александру Вулину највеће признање СПЦ орден Светог Саве првог реда…

vulin-crkva-i-drzava-na-istom-putu

Патријарх Иринеј уручио је уреднику Информера Драгану Ј. Вучићевићу Грамате за доброделатну љубав и помоћ Српској православној цркви.

vucicevic-i-papijarh

Ово су само два примера да Његова ( Божија ) Светост дели ордење људима који сеју мрак. Када видим коме све дели ордење Томислав Николић ми изгледа светије од Иринеја…

За разлику од покојног Патријарха Павла који је живео монашким животом садашњи Патријарх је сушта супротност. Нема ту шта да се фемкамо то је истина. Црква је у поглаварству постала огледање не о Христа већ у материјализму. Док је Патријарх Павле све време на свом примеру показивао кротост, смирење и скромност садашњи Патријарх нема ни трунку тога. На жалост црквени великодостојници нам поручују својим примерима да се не огледају о Христа већ сакупљају земаљско благо. Каква је то порука духовном стаду?

3818310_1

patrijarh-pavle-u-tramvaju

Његова Светост Патријарх Павле возио се у трамвају а мисли је посвећивао молитви. Овај подвижник био је светионик у мраку, духовни отац из којег је зрачила небеска сила. Данас свештенство не личи на Христове изасланике, они су синоним материјализма. То није пропаганда, нико им то не потура, они сами тако живе.

Душа ме боли када видим свештеника који носа мантију попут неког молера. Духовни пастири немају решеност у вери, немају посвећеност Христу због тога и не светле попут Патријарха Павла. Ако сте икада имали среће да стојите поред неког духовника у манастиру, ви од њега осетите у срцу радост и топлину. Смирење које се добија молитвом и покајањем је велика акумулација Божанске светлости у души човека.

Србија без своје вере и поред велике духовне заоставштине тумара по тмини таштине. Пастири не раде свој посао, духовни оци постали су бучни, уводе ценовнике за венчања, прекадњу итд. Пастири – Свештеници робују материјализму и празни су. Све се ради по аутоматизму попут смореног шалтерског радника који те отаља. Освештава се све и свашта, све за паре. Паре, паре и паре!!!

Не можемо бирати време у којем ћемо да живимо. Живимо у овоме свету, у овим друштвеним и политичким проблемима, али ми нисмо од овог света, него је наша права отаџбина на небу. Често трошимо сувише снаге на ово пролазно, па нам не преостаје снаге за оно главно. Времена су сувише озбиљна па се зато запитајмо: ако ми не будемо заиста светлост и со свету, што од нас тражи Спаситељ, шта ће свет са толиком тамом и чиме ће се ослоити? Будимо сваки на свом месту!

( Патријарх Павле – Поука свештеницима)

 

 

Advertisements